PUTINOVA KINESKA POLITIKA-ASIMETRIČNI ODGOVOR ZAPADU (1.)

 „Kina i Rusija su dve  nezavisne stateške svetske  sile  njihovo zbližavanje  neprestano ugrožava strateški položaj SAD.

Veliki „udar „ će biti zadat ne samo  SAD  , nego i celom zapadnom svetu.

Duh hladnog rata se oseća u vazduhu.

U današnje vreme duh hladnog rata se oseća u vazduhu. Ukrajina je već njime pokrivena, Japan je zamrzao  odnose  sa susednim državaam.

U takvim uslovima   zbližavanje Kine i Rusije  postaje garant svetske stabilnosti, ono sputava  samorealizaciju predskazanja o neizbežnosti  hladnog rata, predstavljajući  sobom  stratešku sigurnost  da to takvog razvoja događaja neće doći.

Rusija pod rukvodstvom Vladimira  Putina  već je Zapadu stavila do znanja da u hladnom ratu  neće biti pobednika.

Razvoj Kine  je izzazov  bez presedana za zapadne zemlje.“ ( Uvdonik lista „Ženmin-žibao „  od 10. februara  2014)

Putin –garant novih zbližavanja Rusije i Kine

U istoriju odnosa Rusije i Kine V.V. Putin će ući  kao rukovodilac koji je postigao  dotada najveće poboljšanje dvostarnih odnosa.Čak i ako govrimo  samo o onome što je urađeno do današnjeg dana ,može se govoriti o velikom napretku.Ako se uzme u obzir  sve jasnije formulisana  njegova strategija „Prodor na Istok „i pojačan pritisak na ruski životni prostor  na Zapadu, onda možemo očekivti još novih koraka  na zbližavanju Moskve i Pekinga.

Još kad je došao u Kremlj,Putin je počeo da se  bavi  kineskin poslovima.Na njegovom stolu je ležao projekat „Ugovora o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji između Ruske Fedeeracije i Narodne  Republike Kine.“Ne ograničavajući se papirologijom, novi šef Kremlja je rešio da razmotri  neophodnost unapređenja  odnosa sa susednom državom  tokom susreta sa pekinškim kolegama      kad je od 17. do 19 jula 2000.g. došlo do posete ruske delegaciji Kini.

Tačno godinu dana je  rađena   studija   posvećena razvoju obostranih odnosa  kao i onih koji bi mogli izazvati nejednoznačanu reakciju na međunrodnoj areni.Ne samo u svetskim prestonicama, nego i u samom Kremlju, Ministartvu inostranoh poslova  i stalim koridorima   vlasti javljali su se protivnici približavanja  s Pekingom.

Putin sve više emotivno uvučen u kinesku tematiku

Međutim,radeći s diplomatima sveobuhvastnu strategiju rusko-kinsekih odnosa,Putin je postao sve više emotivno uvčen u kinesku tematiku, predlažući sopstvene ideje , ocenjujući predloge partnera.

Tri Putinova prodora ka strateškom parterstvu Moskve i Pekinga

Posebnu pažnju Putin je pokaziao za ideju  strateškog partnerstva Moskve i Pekinga.Njeni  znaci su se pojavili još 1996. u „Zajedničkoj deklaraciji“ koju su potpisali tadašnji prednjsednici Boris Jeljcin i Đijang  Cemin u kojoj je naglašena „rešenost   da se razvijaju  odnosi ravnopravnog partnerstva u punom poverenju  usmerenog na strateško uzajmno delovanje  u HXI veku“.

Ali u ugovoru koji su potpisali Putin i Đijam Cemin  16.jula  2001., termin „strateško partnerstvo „ je dobio ozbiljinije zvučanje.

U tački 9. tog dokumenta  se kaže:

„U slučaju da iznikne situacija  po mišljenju jedne od strane potpisnica  može stvoriti pretnju miru , narušiti mir ili  dovesti u pitanje  interese bezbednosti, a takođe i u slučaju  demonstriranja   pretenje i agresije   protiv jedne od zemalja potpisnica Zajedničkog ugovora , onda će  zemlje potpisnice odmah stupiti u kontakt jedna s drugom i konsultovati se u cilju  odstranjenja   nastale pretnje „.

Šangajska organizacija za saradnju iz 2001. ( ŠOS)

Te iste, 2001.g.Putin je načinio još jedan krupan korak na putu unapređenja strateških odnosa s Kinom. U Šangaju  su   14. i 15. juna potpisani dokumenti  o obrazovnju Šangajske organizacije  za saradnju ( ŠOS).U nju su osim Kine i Rusije  ušli još i Kazahstan, Kirgizija, Tadžikistan i Uzbekistan.

Za Narodnu Reubliku  Kinu (NRK) je to bila prva  međunarodna struktura koja je formirna s njenim učešćem.

Idući  ka stvaranju jedne regionalne organizacije  sa učešćem tako moćne države kao što je Kina, Putin je  shvatio svu dubinu strateškog vakuuma koji je stvopen u tom regionu zbog delovanja Jeljcinovog okruženja „liberalnih“ političara koji  su u početku odstrnili te republike iz Sovketskog Saveza pod parolom“nećemo više da  hranimo  Srednju Aziju“, da bi kasnije demonstrirali prezrenje prema novim državama onemogućavajući im sve pokušaje da ponovo uspostave   vezu i saradnju s Rusijom. Putin je shvatio da upravo ŠOS daje dopunske mogućnosti za  porast već i onako   značajnog prisustva i uticaja Kine u Srednjoj Aziji.

Ali Putin nije mogao  da ne vidi i realnu  situaciju na koju su  sve  otvorenije  uticali  zemlje Zapada koji ne samo da su zastupali svoje  nacionalne interese ,nego su bez skrivanja  nanosile štetu interesima Rusije.U isto vreme Kineszi su ostvarivali svoje interese, prvenstveno ekonomske, trudeći se pri tom da ne nanesu štetu važnijim nteresima, onim globalnim , s Moskvom.

Smatra se da prvih godna postojanja ŠOS-a upravo sputavanje uticaja Zapada je bilo  istog inteziteta kao i Moskve  i Pekinga zajedno.

„Raspodela posla“

“Raspodela posla“u kojoj je Rusija uzela na sebe obavezu  da pruži podršku zemljama –članicama ŠOS-a u  oblasti bezbednosti i  odbrane, a Kina u  finansijama i ekonomiji,doprinelal je da se odoli pritisku Zapada.Međutim, to nije moglo  sprečiti  prikriveno suparništvo, kako u samom ŠOS-u, tako nu u dvostranim odnosima sa zemljama Centralne Azije-

Treći strateški prodor Putina-određivanje konačne granice s Kinom

Treći strateški prodor Putina za vreme njegovog prvog predsdničkog mandata  bilo je konačno definisanje granice sa Kinom.Pregovori o tom problemu su se vodili od 1964.g., ali tek 2004., presednici Putin i Hu Đintao su potpisali  „Dopunsku sagalsnot o  rusko-kineskoj granici na njenim istočnim delovima.

Putin je predložio ds se reše razmimoilaženja koja su ostala    posle   1991. kad je  Gorbačov potpisao bazični sporazum, koji se zasnivao na principu podjednakih ustupaka.Takv prilaz je od kineske starne smatarn izbalansiranim i  prihvaćen u maju 2005.Sporazum su ratifikovala oba doma  Saveznog parlamenta (  Državna duma i Savet Federacije ) , posle čega je usledila i ratfikacija  i u parlamentu Kine.

  Prvi put  tokom istorije dve susedne države  sada je  cela država granica  među njima, tokom cele dužine  kojom se proteže pravno uspostavljena i  obeležena   na terenu. 

Važnost tog događaja  potvrđivana je u Rusiji više puta.Sporazum je prmljen malte ne kao „dar Kini“.Međutim sada  se tek uviđa kolika je bila Putinova dalekovidost time što je rešio i poslednje razloge za teritorijalne sporove sa sve moćnijim susedom.

Još uvek aktuelni  nerešeni kinesko-japanski uzajamni teritorijalni  sporovi zbog ostrava Djaojudao( Senkaku) koji se javljaju u dokumentima  o normalizaciji međusobnih idnosa iz 1972.g. i u naše vreme dovodi do zaoštrvanja odnosa među tim zemljama.

Ostavljanje rešenja problema budućim pokoljenjima nije uvek mudro

Formulacija predloga tadašnjeg neospornog kineskog    autoriteta , lidera Den  Saopena , da se „ostave rešenja problema   budućim pokoljenjima „  bila je nesmotreno prihvaćena od strane Tokija koji  se u to vreme nalazio u dobitničkoj poziciji. Tek što je otada prošlo  40 godina, a  „buduća pokoljenja“ Kineza i Japanaca  rešavaju taj problem  korišćenjem borbenih aviona i  vojne pomorske flotile.

Treba naglasiti da je taj isti Den Sjaopin, kojega nikad nisu krasile simpatije prema Moskvi,u neoficijalnim prilikama govorio o tome, „da je od svih imeprijalističkih  zavojevača            koji su rasparčavali Kinu, Japan bio najsvirepiji,ali je Rusija  prisvojila više od svih drugih           .“

 Kada Neznanka upravlja Kremljem ili Kinezi nisu voleli predsdnika Medvdeva

Politička klasa   u Kini, ako i u svim drugim zemljama, uvažava moćne partnere ali kod njih primećuje  i slbost koju ispoljavaju i počinju da je koriste.

Upravo se tako desilo kad je na dužnosti predsednika RF bio  Dmitrij Medvdev.U Pekingu sa ga nezvaično zvalai „sjo Me „ (  mali Medvdev) produžavajući da veličaju premijera Putina  „lao Pu“( uvaženi Putin ).

Speijalisti za Rusiju su odmah  primetili     popustljivost  kremaljskog glavara pred zapadnim partnerima,smanjenje  pridavanja značaja prioritetu   rusko-kineskim odnosima u dokumentima o spoljnopolitičkoj strategiji Rusije i u realnoj politici.

Lik iz bajke Nosova, Neznanka,simbol u rusko  paviljonu na Svetskoj izložbi u Šangaju  2010.

Potcenjivanje odnosa s Kinom, izbegavanja konsultovanja sa specijalistima , jasno je izašla na videlo  tokom priprema za otvaranje Ruskog paviljona  na Svetskoj izložbi EKSPO 2010   u Šangaju, ppodseća ruski nedeljnik „Zavtra „ ( Sutra ) u svom onlajn  izdanju. U znak posebne naklonosti prema Rusiji taj paviljon je uoči otvaranja posetio prsednik Narodne Republike Kine Hu Đintang.Na svoje veliko iznenađee kinskei predsednik  je u svojstvu simbola Rusije u paviljonu video Neznanku.Taj  lik iz bajki Nikolaja Nosova  gledao je na goste  s multimedijalnih ekrana i pričao o eksponatima , budući da je bio označen kao  simbol Rusije.

Tom prilikom su  prisutni novinari „Rukse novine „( Rossiйskaя gazeta ) čuli  da je  iznenađeni kineski lider  pitao :“Je li istina da  Neznanka u prevodu znači „mala neznalica“ ?

Podsećamo da je 50-ih i 60-ih godina u kineskim novinama i časopisima bio popularan  dečji komiks  s ruskom Neznankom koja je odgovarala na pitanja iz oblasti nauke.Tada su ime lika iz bajki Nosova prevodili kao „sjao učži „ – mala neznalica.Tako su Neznanku i zapamtili Kinezi.Istina,pratioci predsednika  Hu  Đintao su priemetili da je  pravilniji prevod Neznanke „ ona koja traži znanje“, nego „neznalica „,zapazili su novinari „Ruske novine „ , a  objavio ovih dana nedeljnik „Zavtra „ na svom internet   portalu.

Zašto Medvedev nije posetio rusko vojno groblje u Port-Arturu

Svoj odnos prema Medvedevu kinesko rukovodstvo  je najočiglednije   ispoljilo u vreme njegove posete  2010. g.bivše  ruske i sovjetske  baze Port-Artur u Daljanju  gde su sačuvana ruska vojna groblja.Za posetu ruskog  lidera pripreme su vršene nekoliko godina,pa je sredtvima ruskog dobrtovronog društa  obnovljeno i poprvljeno vojno  grtoblje i spomenici.

Međutim, kako navodi nedeljnik „Zavtra „ Medvdevu  su u poslednjem minutu“naredili“ da otkaže posetu  vojnom groblju na kome su sahranjeni ruski vojnici  poginuli  u Rusko-japanskom ratu 1904-1905 .g. i da se ograniči samo na polaganje venaca na spomenik  sovjetskim vojnicima  poginulim prilikom oslobođenja Severno-Istočne Kine  1945.g.  i pilotima  učesnicima  Korejskog rata 1950-1953.g.

 Eksperti  su ovaj demarš  doveli u vezu  sa činjenicom da samo nekoliko meseci pre posete Medvdeva  Kini ,predstavnici  kineske armije  , koja  je dala kolosalni  doprinos porazu japanskih saveznika Hitlerove  Nemačke nisu  bili pozvani da sa vojnicima iz drugih  savezničkih zemalja   prisustvuju paradi Pobede u Moskvi  održnoj povodom 65. godišnjice  završetka Drugog svetskog rata.

Medvedev na strani Zapada u libijskoj krizi

Veliki  udar   uzajamnom delovanju Moksve i Pekinga  na međunarodnom planu bio je nanet 2011.g.u vreme „libijske krize „.Ruska diplomatija, postupajući po  naređenju  Kremlja , bila je uzdražana prilikom  glasanja o predlogu Rezolucije  Saveta bezbdenosti OUN.

Kineski predstavnici su galsali solidarno s Rusima.

Takva pozicija Moskve i Pekinga  otvorila je Zapadu vrata za oružanu interveciju   u  Libiji  i svrgavanje zakonitog predsednika Gadafija, krvavi građanski rat koji je praktično doveo do raspada  zemlje na plemenske rejone.

Rusija i Peking su ne samo izgubile politički ugled, nego su pretrpele  i materijalnu štetu od više milijadi dolara  zbog izgubljenog kapitala  u trgovinskim ugovorima koji su propali.

Bez realne osnove „Program saradnje  između regiona  Dalekog Istoka i Istočnog Sibira Rusije i Severoistoka Kine 2009-2018“

Za vreme prtedsednika Medvdeva su  nastavljene razmene poseta,rastao je obim trgovine,bez ikakavih realnih rezultata su prošle  godine  ruskog, odnosno kineskog jezika, potpisana su mnogobrojna dokumenta . Najznačajiniji potpisani  dokumnat   „ Program saradnje između regiona Dalekog Istoka  i Istočnog Sibira  Rusije  i Severo-Istoka  Kine  (od 2009 -2018)“ od samog početka je izgledao ambiciozan, ali ne i vrlo realan dokumenat.

Skoro 13 godina koje su prošle posle potpisivanja Ugovora  2001. g.bile su posvećene  prevashodno  porastu količine parametara partnerstva  i u tom periodu je potpisano više od 200 različitih dokumenata o obostarnoj saardnji.

Za 13 godina obim međusobne razmene  porastao sa 8 milijardi 2000.g. na 88 milijradi  2013.g.

Obim  međusbne razmene je porastao sa   8 milijardi dolara u 2000. Na 88  milijadri 2013.Kina je je postala glavni spolljno -trgovinski partner  Rusije.Istovremeno je postalo očigledno da je vreme da kvantiet pređe u kvalitet . 

Rusko-kineskim odnosima nedostaje zamah,strateške perspektive, piše nedeljnik  „Zavtra „.

 PUTINOVA KINSEKA STRATEGIJA –ASIMETRIČNI ODGOVOR MOSKVE  ZAPADU  ( 2.)

Putinov prodor  na Istok i „kineski vetar „

U jesen 2011.g. još pre povratka u predsednički  kabinet u Kremlju, Putin je počeo  da objvljuje  u novinama seriju članaka u kojima je izlagao nova viđenja problema i pesrspektiva Rusije.

Već u prvom od njih, od oktobra 2011. g. Putin  je istako neophodnost  integracije evroazijskog prostora .U senzacionlanoj ideji  nije bilo „priveska „ evroazijskog giganta  Kine  k novom  strategisjkom procesu koji je u medijima  uskoro dobio naziv „Prodor na Istok“. Međutim, već 27.  februara  2012.g. u članku posvećenom određivanju mesta  Rusije  u svetu koji se menja , o Kini se govorilo dosta podrobno.

Putin je izdvojio tri glavne teze:

 „Rast kineske ekonomije „ u čemu ne vidi pretnju, nego, naprotiv, izazov koji u sebi nosi  kolosalni  potencijal poslovne saradnje,šansa da se iskoristi „povoljni kineski vetar“  koji duva u „jedra „ ruske ekonomije. 

„Mi smo dužni da se aktivnije  uključimo u nove kooperacione veze pokrećući i spajajući proizvodne i tehnološke mogućnosti  naših zemalja –razume se, pametno-kineski potencijal u cilju ekonomskog razvoja Sibira  i Dalekog Istoka.“

Druga teza:

„Svojim ponašanjem na svetskoj areni Kina ne daje povoda  da se optuži za pretenzije na dominaciju.Kineski glas zaista zvuči u svetu  sve ubedljivije ,i mi to pozdravljamo , ukoliko Peking deli naše  viđenje  stvaranja ravnopravnog  svetskog poretka.“

Treća teza:

“Mi smo zatvorili sva krupna politička pitanja  u odnosima s Kinom,uključujući glavni-pogranični.Izgrađen je čvrst  mehanizam dvostrane veze ,pravno zasnovan, potkrepljen obavezjućim dokumentima .Među rkovodstvom dvaju zemalja postignut  je bez presedana visok nivo poverelja.Stvaranje modela rusko-kineskih odnosa  je veoma perspektivan.“ističe Putin  u svom pledoajeu za treći predsednički manadat

Rusija i Kina –dv evroazijska diva

Ne ograničivši se  konturama „Prodor  na Istok „Vladiir Vladimirovič Putin je minuloih godina rzradio konkretne skice  i zadao jasne zadatke  za realizaciju kako unutarruskih , tako ispoljnoolitičkih koji čine tu strategiju  i lično je kontrolisao izvršenje.

Međutim,ovaploćenje u život dugoročne opštenacionalne strategije, svakodnevno nailazi  na male ili velike objketivne ili subjektivne teškoće.

Realizaciju strategije  može ubrzati pojačan „kinski vetar „ o  kojemu je Putin pisao 2012.

Kineska mašta o velikoj renesansi kineske nacije

Radi se  o tome što je i u susedenoj Kini došlo do smene rukovodstav i u rezidenciju Čžunnanhaj,koja ispunjava funkcije moskovskog Kremlja,ušli su strateški misaoni ljudi.Izabran krajem 2012. g. generalni skeretar CK KP Kine ,Si Đinping , koji je istovremeno i predsednik NRK i glavnokomadajući Kineskom Narodnom Armijom, obznanio je strategiju:“Kineska mašta o velikoj renesansi kineske nacije „.

Strategija  se odnosi ne samo na 10 godina  na koji je  period obično planiraju savremeni kineskei lideri  , nego  obuhvata period do 2049.Za to vreme  Si Đianping mašta da vidi svoju državu među najrazvijenijim državama  sveta zajedno sa Amerikom, Evropom i Rusijom.

Strategija SAD „Povratak u Aziju „ direktno uperena protiv Kine

Upravo tome se energično suprostsvljaju američki politkomformistički krugovi.Još krajem 2011.g.SAD su proglsili strategiju „Povratak u Aziju „ okrenut pre svega na sputavanje Kine.Ka kineskim obalama biće   usmereno dve trećine međunardnih fondova SAD. Najviše  američkog finanasijskog  kapitala će  biti uloženo  u zemlje basena Tihog i Indijskog okeana  od kojih  preti opasnost  za morske puteve  kojima se ostvartuje 80% spoljne trgovine Kine. Forsiraće se stvaranje sistema AzijaPRO  sa ciljem da se onemugići delovanje  kineskih raketno –nuklearnih snaga.Istovremeno, Vašington ubrzava  stvranje zone slobodne trgovine pod nazivom Transtihookeansko  trgovinsko partnerstvo (TTP) u kojemu se ne prdviđa članstvo NRK , druge ekonomije sveta.

Zar je zato  čudno što  su  kineski stratezi posle povrataka Putina u Kremlj   počeli da   preispituje  snishodljivi odnos  „medvedevske „Rusije prema Zapadu ,  zalažući se za  svestrano učvršćavanje odnosa čak i za vojni savez s Moskvom?

Ima li nečega  čudnog što se predsednik Si Đianping u svojoj  prvoj spoljnopolitičkoj  poseti posle izbora našao baš u Moskvi  i demonstrativno    boravio na Olimpijskim igrama u Sočiju?

Putin sve češće gleda put Kine

Putin ima sve više razloga da češće   gleda put Kine.Na njegove oči dešava  se sve brže “ udaljavanje „ Rusije iz  njenih tradicionalnih sfera uticaja.

Pošto su progutale zemlje  nekadašnjeg SEV -a  i  Varšavskog ugovora ,a takođe i probaltičke republike SSSR-a, evroatlantske  strukture  nisu zatim posezali za rejonima naseljenim ruksim i ruskogvorećim stanovništvom.

 Ali posle nedavnih , februarskih događaja u Kijevu, Rubikon je pređen.

Približava li se Rusja novoj  geopolitičkoj katastrofi?

Rusija se približava k novoj  geopolotičkoj katastrofi, konstatuje nedeljnik „Zavtra „ , koja će se  se brzo rasprostirati  po ekonomskim, političkim,  kulturnim i vojnim  šablonima zapdnoevropske  civilizacije na životni prostor  ruske civilizacije   u kojemu je vekovima Ukrajina .

Dovođenje na  vlast u Kijevu   prozapadnih nacionalista  sa neodobravanjem je primljeno u Pekingu. Tamo  nisu samo abrinuti za sudbon svojih investicija  čiji je iznos oko 3 milijarde dolara i planove uzimnja pod arendu plodne zemlje , nego opasnost vide i u delovanju Zapada u  trci  za svetsku hegenomiju  s kojom se sama Kina  suočila još  sredinom  XIX veka u vreme Opijumskpog rata.

Istiskivanje Rusije iz Ukrajine  silno podseća na pre par godina započetu  udaljanja Kine iz Burme ( Mjanmja), intriga o opredeljenju Mongolije.

 Zapad primorao Kinu i Rusiju  da se okrenu jedna drugoj

Paralelno  sputavanje  Rusije  i Kine  od strne Amerike i njenih  saveznika neminonvno su podstakle   dve susedne velike  zemlje da se okrenu jedna drugoj.

Putin je obeležio svoj  dolazak u Kremlj  potpisivanjem 2001.g. Ugovora o dobrosusedstvu,prijateljstvu i saradnji s Kinom.Taj ugovor je dobro funkcionisao  celu deceniju i obezbeđivao bazu za uređivanje celokupnog strateškog partnerstva.Ali u novim uslovima nepohodno je bilo da se  uređuje ne samo obim uzajmnih odnosa  nego i da se oni  podignu na novi  kvaliteni nivo-nivo vojno-političkog saveza.

Taj savez  sklopljen u okvirima međunarodnog prava omogućio bi ne samo da se  ojačaju pozicije obeju strana u  svetskoj areni,nego i da se okonča  sa ostacima  međusobnog nepoverenja,koji smetaju  podizanju ulasku u period  saradnje na  višem nivou, piše časopis „Zavtra „. U Pekingu  bi tako  prestali da  strahuju od sindroma  „medvedevskog kočenja“ pri smenjivanju gospodara Kremlja, priključenja Rusije  u „orbitu „ Kine, o čemu otvoreno pozivaju ne samo novinatri nego i deputati Državne  Dume.

 Novi ugovor bi obuhvatio“Sporazum o  regulisanju spornih pograničnih pitanja „ iz 2004,zasvagda  bi isključio mogućnost  rađanja teriritorijalnih pretenzija .

Postavši saveznici,  više bi se ulagao kinseki kapital  u Ruski Daleki Istok koji bi se tako brže razvijao i tako bi bilo otklonjeno pitanje „inernacionalizacije „ prirodnih bogatstava ovog regiona kojim je preokupiran Zapad,  nalgaašva nedeljnik „Zavtra „ i za zaključuje :
„ Razrada Ugovora o vojno-političkom uzajmnom delovanju  s Pekingom  postala bi ne samo logičan razvoj dugoročne „kineske „  strategije Vladimira    Putina , nego   i asimtrični odgvoro Moskve na podrivanje od strane Zapada  nacionalnih interesa  Rusije .“