Jugoslavija-Ukrajina: lekcija naučena!

Tragični događaji u Ukrajini logični su nastavak balkanske krize 1999. godine.

O pravim razlozima rata koji je NATO započeo protiv Jugoslavije i o lekcijama koje je tada naučila Rusija, govore uoči referenduma o statusu Krima naši eksperti. Dajemo reč rukovodiocu Instituta za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN Jeleni Guskovoj:

- Danas kada gledamo događaje od pre 15 godina, vidimo da u datom slučaju reč je o primeni vojne sile za kažnjavanje nepokornih. To je prva važna lekcija. Druga vrlo važna lekcija je da u Jugoslaviji ništa nije bilo slučajno. I nije srbski narod kriv. I nije tvrdoglavost rukovodioca zemlje Slobodana Miloševića razlog zbog kojeg su bombardovali civile i gradove. To je bila planirana operacija razaranja multinacionalne ili multikonfesionalne države i nadalje uvežbavanje odgovarajućih metodika. U suštini Belkan je postao polje eksperimenta za SAD i NATO zemlje, kojima je bilo vrlo važno da provere reakciju međunarodne zajednice, Rusije, SB UN, pošto faktički oni su oprobavali ideju upravljanja svetom iz jednog centra. Tada je SAD i NATO-u sve pošlo za rukom. Upravo zato su događaji u Jugoslaviji za nas pouka kada govorimo u Ukrajini.

Jelena Guskova je podvukla da se događaji u Ukrajini razvijaju po scenariju razrađenom u Jugoslaviji: u zemlji se stvara haos, zatim počinju da se čuju zahtevi o uvođenju mirotvoraca, odmah se aktiviziraju nevladine organiazcije koje raspolažu značajnim finansijskim sredstvima, zatim ulaze NATO „mirotvorci“ i posle toga vlast konačno gubi samostalnost, ona prosto ispunjava tuđe ukaze. Ovu metodiku već je vreme proučavati u školi!

Temu povezanosti jugoslovenskih i ukrajinskih događaja komentarisao je general-pukovnik, predsednik Akademije geopolitičkih problema Leonid Ivašov.

- Kako bi se shvatilo šta se dešavalo u Jugoslaviji i šta se dešava u Ukrajini, treba se okrenuti geopolitici. Svet je bio bipolaran. Bio je snažan Sovjetski Savez, to je država br. 1 po ugledu posle Drugog svetskog rata i snage su bile jednake. Između ostalog i vojne snage. I u toj situaciji je postojao bipolarni model bezbednosti, bipolarni model međunarodnog prava. Kada se SSSR raspao, Amerikanci su odmah počeli koso da gledaju na sve ove norme međunarodnog prava, principe Povelje UN, oni su im smetali. Trebalo je napraviti presedan kako bi Amerikanci nametnuli svetu svoje ukaze, svoja pravila, kako bi im se svi počinjavali. Bombardovanje Jugoslavije bilo je takav presedan.

Ako želite da znate kako će se razvijati događaji u Ukrajini uzmite američki terenski pravilnik iz 2008. godine koji se naziva „operacije sabilizacije“. Tamo je sve propisano. Na primer, tvrdi se da država sa insitucionalnom slabošću nije legitimna. I dalje da SAD nemaju pravo da se ne mešaju. One moraju da se mešaju radi sprovođenja operacije stabilizacije.

Reći ću još dve reči: avantura u Ukrajini je bila planirana u vreme Olimpijade, pošto je za rusko rukovodstvo, za Rusiju u celini bilo važno da održi ovaj međunarodni sportski forum, i Rusija ne može aktivno da reaguje. Ispalo bi kao sa Olimpijadom 1980: bojkot, odlazak delegacije i slično. Očigledno bilo je planirano da se ova operacija završi pre okončanja Olimpijskih igara: Janukoviča u ostavku i zauzeti vlast. Nije uspelo. Olimpijadu smo održali, zatim smo delovali odlučno.

General Ivašov je takođe citirao frazu koja se pripisuje Bžezinjskom: Sa komunizmom je završeno, na redu je pravoslavlje. I podsetio kako su u Jugoslaviji treće sile suočavale pravoslavne sa muslimanima i sa katolicima, pri tome za krivce u incidentima su skoro uvek proglašavani pravoslavni. Kako bi se pokazalo da je religiozna komponenta bila jedna od dominantnih, u Vatikanu je specijalno bio imenovan kardinal koji odgovara za katolizaciju jugoslovenskog prostora. Sličan proces odavno je tekao u zapadnim oblastima Ukrajine, gde su pravoslavni bili podvrgnuti proganjanjima od strane katoličke i unijatske crkve. Ali to je bilo mišljenje vojnika. Okrećemo se sada doktoru političkih nauka, profesoru Vladimiru Štolju.

- Imamo osećaj da zapadni lideri shvataju da Ukrajina za Moskvu, za Rusiju, za ruski narod nije preko sveta. I ja ne bih demonizovao moguće sankcije o kojima se tako mnogo danas govori. Najverovatnije takve pretnje imaju karakter informacionog pritiska, a šta ako se Rusi uplaše? Izvinite za poređenje, ali Rusija nije Jugoslavija. To je zemlja koja poseduje nuklearni potencijal i ima mogućnost da uzvrati i da pogodi 60% ciljeva, pri tome na startu. I takav potancija, svi vojni stručnjaci to shvataju, poseduju samo dve zemlje. To je Amerika i Ruska Federacija. Zato msilim da razgovori o sankcijama, o mogućim vojnim udarima... to su samo reči. Svi shvataju da je na primer baza u Uljanovsku više potrebna NATO-u nego nama!

Uz to mislim da evropljani u tom pogledu trezvenije nego Amerikanci ocenjuju situaciju. Uzmite na primer Slovačku. Više od 50% zavisnosti od ruskih energenata. Pre nekoliko godina za vreme hladne zime Slovaci su imali zadovoljstvo da osete šta su to prekidi u isporuci gasa kada je Ukrajina kao tranzitna zemlja stvarala probleme! Pa i u Americi nije sve tako jednoznačno. Postoji izborna kampanja, postoje obaveze pred izbore. Na kraju krajeva postoji pojam kao što je bolni prag nacije. I treba reći da Zapad, posebno Amerika, ne poseduje visok bolni prag. Setite se događaja od 11. septembra koji je bio šok za tako veliku zemlju (imam u vidu veliku po razmerama)!

Profesor Vladimir Štolj je podvukao da gleda na razvoj događaja u Ukrajini prilično optimistično i izrazio je nadu da će rusko rukovodstvo nastaviti strateški da razvija onaj stav koji je zauzelo.

Vera Žerdeva,