SAD će dopremiti nove nuklearne bombe Evropu

Pentagon planira da obnovi američki nuklearni taktički potencijal u Evropi. Prema mišljenju većine eksperata, to može da potkopa kontinentalnu bezbednost, koja i tako preživljava teška vremena.

Prema podacima nemačke štampe, reč je o novim nuklearnim bombama kojima će biti opremljeni lovci Tornado nemačkog i italijanskog ratnog vazduhoplovstva, kao i multifunkcionalni lovci F-16 drugih evropskih država. Modernizacija podrazumeva obnovu programske podrške aviona. Stizanje u naoružanje potpuno spremnih za primenu nuklearnih bombi planirano je za 2020. godinu. Ukupno na program treba da bude potrošeno oko 10 milijardi dolara, još 154 miliona će biti upućeno na osiguranje nuklearnih baza u Evropi.

Može se govoriti o nekoliko motivacija za američka dejstva, smatra šef odeljenja za evropsku bezbednost Evropskog instituta RAN Dmitrij Danilov:

- Prva motivacija je demonstracija ozbiljnosti američkog vojnog prisustva u Evropi i američkih vojih garancija u uslovima rastućih složenosti između Rusije i Zapada u vojno-političkoj oblasti. Druga moguća motivacija je da se na neki način podstakne Rusija i evropski partneri na aktivizaciju pregovornog procesa o kontroli taktičnog naoružanja. I naravno, postoje vojno-tehnički motivi.

Druga je stvar koliko su SAD spremne da ulažu postojeće resurse u obnovu nuklearnog naoružanja u Evropi u uslovima sve veće političke nestabilnosti. Neće li to uvećavati nestabilnost?

Modernizacija američkih nuklearnih snaga u Evropi nije nešto neverovatno. Sva naoružanja zahtevaju modernizaciju i obnavljanje. Ali svi shvataju vezu dešavanja sa krimskom krizom. Politička pozadina je očigledna. Modernizacija je usmerena protiv Rusije, uveren je prvi potpredsednik Akademije geopolitičkih problema Konstantin Sivkov:

- Ekonomski, kako se ispostavilo, Rusiju ne plaše. Zato što Evropi će od toga biti gore. Rusija ima prilično snažan nuklearni potencijal taktičkog nivoa, snažan strateški potencijal. I kako bi se izjednačili evropski i ruski potencijali, oni dovoze bombe u Evropu.

Rusija u tim uslovima treba vanredno da prekine smanjenje nukleranog naoružanja. I da preduzme mere obnove nuklearnog potencijala RF do nivoa koji je prethodio uslovima Sporazuma START i da uveća taktički nuklearnih potencijas sa postojećih 3,5 hiljade bojevih glava do 4-5. Evropljani u datom slučaju istupaju u ulozi teritorije za vođenje rata. Oni su pod kontrolom SAD. Samim evropljanima to nije potrebno. A Amerikancima eskalacija je neophodna. Vašington je naterao Evropu da primi nuklearno oružje. U principu to svedoči o tome da se sAD spremanju za rat protiv Rusije.

Moguće je pretpostaviti kog potencijalnog protivnika Amerikanci imaju u vidu polazeći od ocene dometa nosača novih nuklearnih bombi. Praktični domet F-16 je nešto više od 1300 kilometara. Na toj distanci od evropskih baza ratnog vazduhoplovstva nalazi se samo jedna država, koja nije u NATO bloku, ističe Dmitrij Danilov.

- Nameće se misao da i dalje postoji vojno planiranje u pogledu Rusije. Nije tajna da vojska uvek misli u kategorijama najgoreg mogućeg scenarija. Dve postojeće u Evropi vojne mašinerije – Rusija i NATO – neizbežno uzimaju u obzir jedna drugu. Zemlje NATO-a kao što su Poljska, baltičke zemlje, zemlje Severne Evrope, govore o očuvanju ili čak povećanju značaja koncepcije kolektivne odbrane. Posle lisabonskog samita NATO-a postalo je očigledno da je alijansa spremna da potvrdi ovu funkciju. Američko nuklearno prisustvo u Evropi vrlo je važan deo konkurencije.

Ali postoje i druge države NATO-a koje nazivaju sličnu politiku zastarelom i traže revidiranje američkog nuklearnog prisustva u Evropi. Evroljani nemaju dostup crvenom dugmetu i ne učestvuju u donošenju životno važnih odluka. Izbor između smrti i života za njih prave Amerikanci, koji su previše daleko da na sebi osete svu principijalnost datog pitanja.

Sergej Duz,