Svi ka Crnom kvadratu!

Proslaviti ruske umetnike avangardiste s početka 20. veka, predstaviti ih onako kako su oni toga dostojni, i tako kao što ranije niko nije! Ovaj zanimljiv zadatak postavila je sebi Državna Tretjakovska galerija. Svakog vikenda od 22. marta do 25. maja u Tretjakovki će se odvijati Razgovori ispred Crnog kvadrata.

Tadicionalna predavanja će takođe biti, kako bez njih. Ali glavno u programu Razgovori ispred Crnog kvadrata su diskusije i performansi. Na početku svakog susreta planira se izvesno predstavljanje od 20-40 minuta, zatim živa komunikacija, razmatranje – precizira jedan od autora programa, režiser Denis Azarov.

- Ideja da se pozove nekoliko savremenih umetnika, ali umetnika u širem smislu reči – režisera, glumaca, muzičara, performera, videoumetnika – i da se proba da se analizira njihova veza sa avangardom s početka 20. veka, da se shvati kako ona utiče danas na njihovo lično stvaralaštvo, na njihov lični pogled na umetnost.

Avangardistima bi se dopao naš prilaz, kaže Aleksandar Kremer, koji takođe koordinira Razgovore ispred Crnog kvadrata.

- Meni se čini da je važno ono što govorimo o avangardi, koristeći savremeni jezik. Tačnije mi dajemo danak avangardi, pokušavajući da joj ne prilazimo formalno, već pokušavajući da delujemo isto kao što je nekada delovala sama avangarda, da smišljamo neki novi jezik, smišljamo naš sopstveni način odnosa sa njom.

Sada radovi avangardista čine ponos Tretjakovke, isto kao i radovi umetnika 19. veka ili remek-dela staroruske umetnosti. Slike Larionova, Gončarove, Maškova, Lentulova, Kandinskog, Fiolonova, istog tog Maleviča koji je zajedno sa svojim Crnim kvadratom postao simbol ruske avangarde, krase desetine sala. I posetioci to shvataju kao nešto što se podrazumeva. A još pre 30 godina u zajedničkoj zbirci Tretjakovke mogao je da bude uključen samo po jedan rad Maljeviča ili Kandinskog. A bilo je vreme kada činovnici od umetnosti uopšte nisu prihvatali avangardu.

Poslednjih godina Tretjakovka je učinila mnogo da preporodi interesovanje prema umetnicima avangarde, da nauči rusku publiku da percipiraju njihova platna. Jedna za drugom se održavaju izložbe. Ali Razgovori ispred Crnog kvadrata treba da unesu novu svežu struju u opšti tonalitet, smatra Irina Lebedeva.

- Mi želimo da to postane zanimljivo najširoj publici, nezavisno od ukusa, intersovanja, nezavisno od životnog iskustva. Moramo da uložimo sve napore da se u društvu stvori svest da je to važno, da treba makar zamisliti, to ne treba odbacivati zato što je složeno za razumevanje. I time se treba ponositi!

Pored svega ostalog Razgovori ispred Crnog kvadrata upoznaju učesnike sa avangardistima čija imena nisu sada poznata publici, mada su početkom 20. veka bila vrlo poznata. Na primer, junaci prvog razgovora koji će biti održan u Tretjakovki 22. marta biće braća Vesnini – Leonid, Viktor i Aleksandar, talentovane arhitekte konstruktivisti, kao i njihov najbliži saradnik Moisej Ginzburg, neprevaziđeni teoretičar arhitekture prve polovine 20. veka.

Rita Bolotska,