Ekspedicija „Barneo“: 13 godina na Arktiku

Na Severnom polu počinje da radi ruska ekspedicija „Barneo-2014“. Na jednoj od plovećih santi leda polarne oblasti uskoro će se pojaviti improvizovana aerodromska pista, modularni stambeni objekti i cela naučna baza.

Tokom jednog meseca, naučnici i stručnjaci različitih profila proučavaće floru i faunu regiona, klimatske promene, ekološku situaciju i mnoga druga pitanja. Inicijator i organizator sličnih multidisciplinarnih naučnih istraživanja je Rusko geografsko društvo.

Već je određena santa leda, na kojoj će se svakog trenutka pojaviti stanica „Borneo-2014“; njeni koordinati su predati učesnicima današnje ekspedicije. Istina, let za Severni pol se odlaže već nekoliko dana zbog vremenskih uslova. Uostalom vremena, istina ne baš previše, ali još uvek ima – osnovne faze radova ruske arktičke ekspedicije odvijaće se u aprilu. Tada ovde nastaje polarni dan, ali sunčevi zraci još neće moći da otope debeo sloj leda. Nema i karakterističnog za ove predele enormno jezivog ledenog vetra, iako se temperatura ne podiže iznad minus 30 ºS. Učesnicima ekspedicije ovo nije prvi desant u negostoljubive prilike Arktika. Slični poduhvati i istraživanja održavaju se svake godine, rekao je u intervjuu „Glasu Rusije“ predstavnik za štampu Ekspedicionog centra Ruskog geogafskog društva Jaroslav Nikitin.

- Ekspedicija „Barneo“ održava se već 13-tu sezonu, počev od 2000. godine. Baza se svake godine postavlja na plovećoj santia leda Severnog ledenog okeana. Obično je to na 89 stepeni severne širine. Njena lokacija se nalazi na stotinak kilometara od Severnog pola. Sezona je uglavnom – april mesec.

Jedan od glavnih pravaca aktivnosti „Barneo“ je naučna delatnost. Osnovni akcenat je - istraživanje fizičkih karakteristika gornjih vodenih masa, debljine i termičkih karakteristika leda, kao i optičkih osobina ovdašnjih specifičnih naslaga leda. Osim toga proučava se koncentracija, raspodela i sastav biloških vrsta u ledu i gornjim površinama vode. Sa posebnom pažnjom naučnici proučavaju ozonski sloj atmosfere. U vremena Sovjetskog Saveza slične ekspedicije imale su isključivo vojnu namenu. U početku je centar „Barneo“ bio zamišljen kao baza i polazna tačka za osvajanje Severnog pola, kaže u nastvku predstavnik Ruskog geografskog društva.

- Slične po funkciji baze su postavljane, na primer, u podnožju Everesta, odakle su alpinisti startovali na osvajanje. „Barneo“ je zamišljen na isti način. Međutim kasnije su osmišljene i druge mogućnosti korišćenja ove baze. Pojavio se naučni faktor, dodate su i turističke maršrute. Naučni i turistički ciljevi prisutni su ovde istovremeno, i time se „Barneo“ razlikuje od drugih baznih stanica u svetu.

Danas ovu stanicu može svako da poseti. Ove godine, na primer, organizatori očekuju oko 300 turista. Ljubitelji ekstremalnog sporta mogu da izvedu padobranske skokove, da se bave ronjenjem, ili da plove na vazdušnom balonu. Ima i mirnijih atrakcija, kao što su vožnja psećim zapregama i na motosaonicama. Drugim rečima svako ovde može da nađe ono što mu je milo, kaže Jaroslav Nikitin.

- To su i skijaške ekspedicije na Severni pol, različiti turistički programi za ljude, koji žele da kroče na severni pol sa helikoptera i da ga vide sa visine ptičjeg leta. Takođe, svake godine održavamo specijalni maraton. Odnosno svakog aprila baza „Barneo“ postaje svojevrstan centar nauke i turizma u Arktiku.

Za deset godina uspešnog rada ruske ekspedicije i stanice „Barneo“, ovo mesto nije postalo masovno stecište turista. Objašnjenje nije u odsustvu interesovanja, nego daleko jednostavnije: veoma nepovoljne vremenske prilike i samim tim komplikovana logistika. Na bazu putnike mogu da dostave samo dva helikoptera i dva mala aviona. Mnoge stvari zavise od vremena, koje je često veoma teško prognozirati. Najaktivniji i najznatiželjniji su Japanci, Amerikanci, Nemci, i, naravno, Rusi. To su najčešći gosti „Barneo“. U zadnje vreme veliko interesovanje za Severni pol i ovu stanicu imaju Kinezi. Svako, ko je makar jednom posetio rusku stanicu na Arktiku, obavezno dobija specijalni sertifikat, koji potvrđuje osvajanje Severnog pola.

Milena Faustova,