U Evropi Obama nije postigao sankcije, ali video Koloseum

Predsednik SAD Obama je skoro nedelju dana bio u poseti Evropi, pokušavajući da nagovori partnere u EU da kazne Rusiju za krimski referendum.

Evropsku posetu je Obama završio susretom s Papom Rimskim i rukovodstvom Italije. U Evropi je Obamu najviše impresionirao Koloseum, kuda su mu organizovali personalnu ekskurziju. Između ostalog, ona je trajala tačno toliko, koliko i samit EU-SAD u Briselu. Arena gladijatora je očito prenerazila Obamu više nego samit.

Što se tiče evropskih sankcija protiv Kremlja, u EU su Obamu slušali, klimali glavom, ali odbili da uvedu sankcije. Vodećim zemljama EU je bilo teško da shvate, zašto moraju da kidaju veze s najvećim trgovinskim partnerom van EU isključivo radi podrške ultranacionalističke i pronacističke vlade, koju je Vašington formirao u Kijevu. Samo u Nemačkoj od ekonomskih veza s Rusijom zavisi više od 300 hiljada radnih mesta.

Većina ruskih analitičara je uvereno da razgovori SAD o sankcijama deo informativno-psihološkog rata protiv Moskve. Pored toga je reč o očitoj panici Vašingtona u vezi sa propašću „ukrajinske operacije“. Ustvari ni SAD, ni tim pre Evropa ne planiraju sankcije, - smatra direktor Međunarodnog instituta najnovijih država Aleksej Martinov.

- Danas nije najbolji trenutak za Zapad da uvodi neke sankcije protiv Rusije. Reč je o tome da je upravo Zapad tokom poslednjih 20 godina uložio ogromne napore da bi Rusija postala deo globalne ekonomije. On ne želi da sam sebi nanese štetu.

Već početkom nedelje je postalo jasno da većina zemalja EU ne namerava da počne trgovinski rat s Rusijom. O tome je otvoreno izjavio parlament Češke.

Finska, inače, smatra da pri njenom posebnom položaju, tesnim vezama sa svojim istočnim susedom neumesni su razgovori ne samo o nekim ekonomskim sankcijama, već i blokiranju političkih kontakata.

Vrhunac turneje Obame kroz Evropu postalo je njegovo istupanje po pitanju evroatlantskih odnosa. Najviše preneražuje što se Obama u svom govoru setio sporazum između opozicije i predsednika Janukoviča, potpisan 21. Februara, te pozvao na ispunjavanje njegovih osnovnih odredaba. Opozicija je odmah posle potpisivanja zaboravila na sporazum. Obama je izjavio da je radi osiguranja stabilnosti u regionu neophodan dijalog između Rusije i vlade Ukrajine uz učešće međunarodne zajednice.

Američki predsednik je čak priznao da događaji u dalekoj Ukrajini nisu u interesu njegovih zemlje i naroda. Ukrajinske događaje ne bi vredelo ni da se primete da nije vernost političkim idealima, koji ujedinjuju Ameriku i Evropu. Čak u Evropi ne postoji jedinstveno mišlenje o „vernosti zajedničkim političkim idealima“ u Ukrajini. Naprimer, jedna od najimpozantnijih političkih ličnosti savremene Britanije i Ervopskog parlamenta lider Stranke nezavisnosti Ujedinjene Kraljevine Najdžel Faradž je uveren da Evropa i SAD od svega, što su učinili u Ukrajini, moraju da „izgore od sramote“.

- Pružili smo lažne nade grupi ljudi sa zapadne Ukrajine. Njih su toliko isprovocirali da su oni svrgli svog sopstvenog legitimno izabranog lidera. To je isprovociralo predsednika Vladimira Putina. Ako govorimo otvoreno, prema mom mišlenju, EU ima u Ukrajini „ruke u krvi“. Meni lično nije potrebna zajednička armija EU, vojno-vazdušne snage ili evropska spoljna politika. Ona nije donela Ukrani ništa dobro.

Posle Rima je Obama otišao u Saudijsku Arabiju. Tamo, kako pišu novine, glavni mu je zadatak da pokuša da nagovori Er-Rijad da smanji cene energenata na svetskim tržištima da bi naškodio Rusiji.

Andrej Fedjašin,