Miščiće – rodno mesto Svetog Save

 Naselje Miščiće nalazi se u podnožju planine Golije, na samo par kilometara od Novog Pazara. Iako ga čini mali broj stanovnika, nešto više od dve stotine, Miščiće se, u poslednje vreme, sve više pominje. Razlog tome jeste oživljavanje srpske istorije i Nemanjićke dinastije.

Dok sa svojih obronaka gleda na svetionike Đurđevih stupova, jednu od mnogih novopazarskih svetinja, Miščiće i u sebi čuva svetionike srpske istorije i velikih događaja. Po čemu je Miščiće sveto mesto? Naime, u dolini sela Deževe, u pomenutim Miščićima, rođen je 1174. godine Rastko Nemanjić, najmlađi sin Stefana Nemanje. Pored toga što je bio monah i iguman, Rastko je, takođe, bio odličan diplomata, književnik i prvi srbski arhiepiskop. Mesto rođenja ovog srbskog plemića iz dinastije Nemanjića nedovoljno je osvetljeno, pominje se samo naziv naselja. Međutim, Miščiće je poznato i po drugim, značajnim događajima iz perioda Nemanjića. Smatra se da su Nemanjini dvorovi bili upravo u Miščićima. U ovom mestu održan je čuveni Deževski sabor 1282. godine. Deževski sabor poznat je po braći Dragutinu i Milutinu, a konkretno 1282. godina po čuvenoj Dragutinovoj besedi, koju je govorio kada je predao presto svome bratu Milutinu. Smatra se, takođe, da su ovde rođeni i potonji Nemanjići, Dušan Silni i Uroš Drugi, kasnije nazvan Uroš Nejaki. Poslednjih godina, članovi udruženja „Ras“ pretenduju da ožive uspomene nekadašnje srpske slave, pa svake godine obeležavaju Dan Nemanjinog sabora. Uz prigodan program i uz prisustvo sveštenika i meštana, evocira se period Nemanjića i duh nekadašnje srpske države.

Samo ime ovog svetog naselja bivalo je često predmet različitih tumačenja, od narodnih verovanja do činjenica. Uvreženo je mišljenje koje potiče od verovanja da je Stefan Nemanja, uzevši tek rođenog Rastka u naručje, prvo izgovorio: „Mišiću moj, mišče moje“. Tepanje, kao izraz roditeljske ljubavi, preraslo je u ime sela. Ovo verovanje je postalo široko rasprostranjeno tako da se danas u potpunosti može smatrati istorijskom činjenicom. 

Žitelji Deževe i Miščića i danas svaki obronak, svaku stazu i svaki kamen svog sela smatraju svetim, jer su tim predelima prolazili Nemanjići, išli u lov, išli u borbu, donosili velike odluke, osnivali prvu srpsku državu. Žal ovih stanovnika jeste u tome što uporište Nemanjića pada u zaborav, što se srbska istorija potiskuje, ali su ipak srećni, jer, kako kažu, imaju privilegiju da koračaju stazama velikih Nemanjića.

Budući da Raška oblast obiluje mnogim crkvama i manastirima čiji su ktitori upravo Nemanjići, neophodno je oživeti i mesto njihovog rođenja, mesto gde su živeli i svetovnim i duhovnim životom. Naselje Miščiće nepravedno je zapostavljeno, ali stanovnici polažu nadu u udruženje „Ras“, koje je već počelo sa radom na oživljavanju istorije zabeležene u pomenutim Miščićima. Veliki napredak ogleda se u građenju crkve i bogomolje u blizini parcele, gde je pre osam stotina godina takođe postojala crkva. Inicijatori ovog poduhvata bili su monasi manastira Đurđevi stupovi koji su pružili finansijsku pomoć i kupili zemljište na kome će se crkva graditi. Ostaci stare crkve nalaze se pod zaštitom Udruženja za zaštitu spomenika, a nova crkva će predstavljati novo, godinama ugašeno svetilište Nemanjića. Žitelji se nadaju  da će jednog dana ovo naselje postati i turističko mesto, sa svim neophodnim putokazima i obeležjima, tako da će, ne samo stanovici Novog Pazara, već i posetioci iz cele Srbije moći da dođu i upoznaju postojbinu Nemanjića – rodno mesto Svetog Save.