Reanimacija fašizma i efekat bumeranga

Krivična odgovornost za pokušaje rehabilitacije nacizma. Nacrt zakona koji je u petak razmotrila Državna duma Rusije predviđa velike novčane kazne i do 5 godina zatvora za odricanje zločina utvrđenih presudom Nirnberškog tribunala.

Kako ističu autori dokumenta, slični zakoni odavno deluju u nekim evropskim zemljama. Istovremeno u državama Istočne Evrope sve češće se govori o „sovjetskoj okupaciji“, a fašistički kolaboracionisti postaju tamo nacionalni heroji.

Autori nacrta zakona predlažu da se dopuni Krivični kodeks članom koji se tako i zove: Rehabilitacija nacizma. Za poricanje činjenica utvrđenih na Međunarodnom tribunalu u Nirnbergu prekršiocima preti kazna do 300 hiljada rubalja ili oko 10 hiljada dolara, ili lišavanje slobode u roku do tri godine. Ista dejstva izvršena uz korišćenje službenog položaja ili medija kažnjavaju se kaznom do 500 hiljada rubalja ili zatvorom u trajanju do 5 godina.

Zakoni koji treba da spreče rehabilitaciju nacizma deluju u Austriji, Nemačkoj, Belgiji i Francuskoj. Istovremeno opšta politika EU u pobledu pokušaja da preporodi fašizam deluje prilično čudno. Još 2009. godine Paralamentarna skupština SE u svojoj rezoluciji Spajanje razjedinjene Evrope izjednačila je nacizam i staljinizam. Prema mišljenju njenih autora, usvajanje takvog „istorijskog“ dokumenta daje pravo bivšim zemljama SSSR na zakonitim osnovama da traže od Rusije nadoknadu štede za „okupaciju“. Ideja je sa oduševljenjem bila prihvaćena u prvom redu u zemljama Baltika. U istoj toj Letoniji sa odavanja počati veteranima fašističke divizije Vafen SS prešli su na zakonodavstvo: Riga je uvel akaznu za poricanje tobožnje „sovjetske okupacije“ republike. A poslednji događaji u Ukrajini – podrška i sponzorisanje pronacističkog prevrata – postali su još jedan upečatljivi primer briselskih dvostrukih standarda: u Evropi fašizam nije potreban, a Rusiji pred vratima može i u punoj veličini. Ova politika je, treba reći, neoprezna: efekat bumeranga još niko nije ukinuo, ističe rukovodilac istraživačkih programa fonda Istorijsko sećanje Vladimir Simindej.

- Ultradesne snage u Evropi jačaju. U mnogome njihova aktivnost vezana je za pokušaje revidiranja rezultata Drugog svetskog rata, odnos prema nacizmu i fašizmu. Sve to se još predstavlja u rusofobskom omotu. Ovakvi procesi će se nažalost dešavati, to mora da se konstatuje. Drugo je pitanje što je vrlo teško postići na zvaničnom nivou revidiranje razultata Drugog svetskog rata.

Uoči 70. godišice početka Drugog svetskog rata (2011. godine) zapadnu štampu je zasula lavina „analitičkih“ članaka. Pseudoistoričari i politikolozi su usrdno utvrđivali ko je više ljudi pogubio – Hitler ili Staljin. Sva ova „istraživanja“ imla su jedan cilj: konačno izbrisati sećanje na to ko je dobio rat i spasao čovečanstvo od fašizma. I do danas zapadni ideolozi imaju pune ruke posla. To svedoči o tome da je rok delovanja „vakcine protiv fašizma“ u evropskim zemljama istekao, smatra generalni direktor Centra za političko informisanje Aleksej Muhin.

- Nažalost, Evropa nije u stanju sada da izradi antiotrov protiv ovakve vrste opravdanja – i po svemu sudeći osuđena je na radikalizaciju potlikočkog procesa. Rusija tim povodom može da istupi kao što je uvek činila, kao uporište otpora naciostičkog opasnosti i mora to da uradi.

Lideri Starog sveta opet staju na iste grabulje. Princp delovanja kod njih je isti: probuditi najradikalnije snage, pomoći im da se dobro opreme i poslati na Istok. Ipak istorija uči (one koji žele da uče): Drang nach Osten uvek se pretvara u Drang nach Westen.

Igor Silecki,