U Rusiji napravljena leteća meteorološka laboratorija

U Rusiji se pojavio jedinstveni avion-laboratorija za proučavanje atmosfere Zemlje. Ona je napravljena na bazi aviona Jak-42. U avionu je skoro stotina uređaja, a putničkih mesta svega 14 - za operatere koji kontrolišu rad te složene opreme.

Istovremeno u vazduhu može da se vrši do 1000 merenja: vlažnosti, temperature, hemijskog sastava oblaka, nivoa radijacije, ističe ogledni operater Dmitrij Kirin:

- Naši uređaji nam omogućavaju da izvršimo monitoring atmosfere, kako bismo lakše shvatili fizičke procese. U vazduhu mi se uklapamo u prirodnu atmosferu, nalazimo se unutar procesa koje proučavamo. Nikakva kopnena laboratorija ne može da se meri sa takvim uslovima.

Probe leteće laboratorije su već završene. 1500 sati leta. U vazduhu je proverena svaka poluga, svako dugme. Eksperimenti su vršeni na visini od 9000 metara, a dobijeni pdoaci su obrađivani u avionu, za nekoliko minuta.

Za pametni avion već se zainteresovala Ruska kosmička agencija. Meteorološka merenja u vazduhu želi da iskoristi za usavršavanje satelitskih sistema. Rezultati istraživanja vazdušne laboratorije koristiće i u geloškom izviđanju, šumarstvu i poljoprivredi. Naravno, prognoze sinoptirača će postati tačnije, uveren je ministar prirodnih resursa i ekologije Rusije Sergej Donskoj:

- Već postoje narudžbine od vojnih i civilnih resora. Ali u datom trenutku glavni zadatak koji će vršiti ovaj avion postavljaju meteorolozi.

Samo naučna oprema na tom avionu teška je 7,5 tona. Ona je smeštena čak u odeljenju za prtljag. Tamo je postavljen uređaj za raspršivanje tečnog azota. Kako je izjavio šef ruskih meteorologa Aleksandar Frolov, uz pomoć njega može se u sušnim regionima izazvati kiša.

U SAD, zemljama Evrope odavno prate stanje životne sredine iz vazduha. Ipak, kako izjavljuju ruski stručnjaci, nigde na Zapadu takvih snažnih, polifunkcionalnih vazdušnih laboratorija nema. Za otvaranje ruske leteće laboratorije bile su potrebne dve godine.

Za sada leteća meteorološka laboratorija Jak-42D postoji u jednom jedinom primerku. Redovni rad započela je u martu ove godine. prvi straživački let – u Arktik.

Sergej Kaljakin,