„Partnerstvo“ bez partnerstva

Dvodnevni samit programa „Istočno partnerstvo“ koji je 24.'aprila počeo sa radom u Pragu, u suštini bi trebalo da reši hamletovsko pitanje biti ili ne biti same organizacije.

Finansije i energetika- upravo ta dva faktora u poslednje vreme sve aktivnije izlaze u prvi plan među spoljnopolitičke prioritete istočnoevropskih zemalja postsovjetskog prostora. Program „Istočno partnerstvo“ koji je prezentovan 2008.godine, dugo vreme je bio privlačan za zemlje učesnice (Belorusiju, Ukrajinu, Moldaviju, Azerbejdžan, Jermenija, Gruzija) kao deklaracija o namerama EU da ih u manje ili više doglednoj perspektivi uzme u svoje redove.

Ipak, banalni proračuni koji su napravljeni 2013.godine u vezi sa stradalničkom Ukrajinom, kao i odustajanje od cevovoda u EU, faktički su prethodna obećanja pretvrorili u fikciju. Ispostavilo se da je za ovakvo „partnerstvo“ najpre neophodno platiti kolapsom nacionalne industrije i spoljne trgovine, kao i prekidom tradicionalnih veza sa Rusijom- koja bi bez obzira na sve, trebalo da ostane glavni snabdevač energentima. Čak nije ni tajna, da jedan od „eksera“ u mrtvački sanduk propratnih programa aktivno zabija jedna od učesnica programa „Istočno partnerstvo“- Azerbejdžan koji aktivno sarađuje sa Rusijom u ovim „gasnim poslovima“.

Upravo su energetska pitanja jedno od slabih mesta u politici EU u istočnom smeru, obzirom da se upravo ovde očituje veliki rascep među željama i delovanjem. Briselska birokratija, koja pokušava da zabije klin između Rusije i njenih partnera u pitanjima isporuka ruskog gasa, za to ne bira sredstva- od organizovanja reversnih isporuka istog tog ruskog gasa do „revolucije uljanih škriljaca“ i lobiranja u korist isporuka gasa iz dalekog Katara. Ipak svi ovi projekti po svojoj efikasnosti i pouzdanosti ne mogu da konkurišu tradicionalnim isporukama iz Rusije- objasnio je za „Glas Rusije“ rukovodilac Fonda nacionalne energetske bezbednosti Konstantin Simonov:

- Cevovod- to je garantovana veza sa kupcem, to je mogućnost sklapanja dugoročnih ugovora. Iako govore da dugoročni ugovori nikome nisu potrebni, ipak bi osnovni kanal isporuke gasa išao u istu tu Evropu kroz- upravo gasovod. I Evropa to razume.

„Ozbiljni politički neuspesi koji su doveli do ukrajinske krize“- tako glasi naslov članka na ovu temu američkog časopisa The National Interest. Članak zadaje retoričko pitanje „Postoji li kritična neusaglašeost među ekonomskim realijama, kada je ukrajinska ekonomija vezana za Rusiju, i političkim ambicijama, kada tu državu pokušavaju da približe Zapadu? Nisu li te nespojive okolnosti bile nepoznate političkim krugovima ključnih evroatlantskih igrača?“ A glavni zaključak članka je još indikativniji. The National Interest prognozira pojavu novih „Ukrajina“ na geopolitičkoj karti, kao posledicu nesposobnosti SAD i EU da sprovode objektivnu politiku, imajući u vidu pri tome i „postizanje kompromisa sa Moskvom“.