Sanjati o budućnosti ili krpiti rupe u sećanju?

U kontekstu biografskih romana i priča o savremenom biznisu i krizi 90-ih godina, u književnosti 2013. godine u prvi plan je izbio razgovor o neprolaznom. Pri tome, u atmosferi hronološki dalekih epoha. U to je uveren komentator Aleksandar Gavrilov. 

Kao jednu od najznačajnijih knjiga sezone ekspert navodi roman Jevgenija Vodolazkina "Lavr". Njegovi junaci predstavljaju zbirni lik staroruskih žitija. To je monah i lekar koji prolazi put od dečaka-siročeta do pravednika koji je posvetio sebe služenju Bogu i bližnjem. Reč je o neophodnoj komponenti nacionalnog duhovnog iskustva, uveren je Aleksandar Gavrilov.

- Sada ruski pisci nastavljaju da krpe one rupe u sećanju koje postoje u Rusiji, u ruskoj svesti u celini. I u tom smislu spoj sa prošlošću, čak sa izmišljenom, fantomskom proslošću, mnogo je važnija nego mogućnost da se zaviri u budućnost. I to je neobični spoj čoveka iz 15. veka i našeg savremenika koji uspeva da postigne Vodolazkin – to je dragoceni dar za društvenu svest.

Još jedan pisac – Andrej Volos – pozvao je čitaoca na put zajedno sa tadžičko-persijskim pesnikom 10. veka Džafarom Rudakijem. Njegov roman "Povratak u Padžrud" je put u izgnanje koji prevladava nekada omiljeni pesnik vlasti posle pada u nemilost. Alijansa stvaraoca i vlasti uvek preti takvim okretom, a suština ljudske prirode se ne menja – do takvih zaključaka dolazi mudri starac iz Srednjeg veka.

Knjige pisca, uslovno govoreći avangardnog usmerenja, takođe su dale ozbiljnu hranu za razmišljanje. Tako je roman Vladimira Sorokina "Telurija" - pogled na budućnost Evrope. To je svet u kojem su pomešane razne epohe, realije i mitovi. On je naseljen kentaurima, liliputancima, džinovima, krstašima i komunistima. Ponovo pomešano čovečanstvo podeljeno je na hanstva i kneževine, republike i kraljevstva. I svugde sanjaju u Carstvu Božjem na Zemlji. Rešenje problema je republika Telurija sa rezervama čarobnog metala koji donosi sreću. Za čovečanstvo to nije novo – komentariše ekspert Aleksandar Gavrilov.

- Oni strahovi, očekivanja, iskušenja ljudskog duha koja ruski pisac može da vidi u budućnosti, spada u ono što smo mi već preživeli u prošlosti. Sorokin može sebi da dozvoli da pogleda u budućnost, zato što je u prošlost zavirio već dosta duboko.

Moguće da je najsloženiji zadatak postavio sebi još jedan moderni autor – Viktor Peljevin. On je rizikovao da označi raspoloženja savremenog društva u knjizi Betmen Apolo. Aleksandar Gavrilov ocenjuje ovaj pokušaj ovako:

- Peljevin «probija vreme» u onoj fantomskoj tački koja se može smatrati sadašnjošću. To je složen posao koji zahteva od pisca veliku koncentraciju, čak samopožrtvovanje. Kada pisac zastaje u savremenom trenusku koji mu izmiče, to i jeste priroda savremenog trenutka – on odustaje od podrške prošlosti, odustaje od fanzatije koja omogućava otkrivanje budućnsoti, i pokušava da se zadrži u tom klizavom položaju.

Ako se govorio o liderima književne sezone, to je naravno Jevgenij Vodolazkin. Njegov roman "Lavr" ušao je u kratak spisak svih glavnih književnih nagrada Rusije, a na dva konkursa – Velika knjiga i Jasna poljana – pobedio je.

Jelena Andrusenko,