Dan proboja jasenovačkih logoraša

Njegova svetost patrijarh srbski Irinej, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i vladika lipljanski Jovan služili su Svetu arhijerejsku liturgiju u obnovljenom hramu Svetog Ilije u selu Mlaka kod Jasenovca povodom obeležavanja Dana proboja jasenovačkih logoraša - 22. aprila.

U obraćanju, srbski patrijarh Irinej je rekao da hram Svetog Ilije u Mlaki leži na mučeničkoj zemlji na kojoj je stradalo stotine hiljada mučenika samo zato što su bili Srbi i pravoslavci.

"Poruka je ovome narodu koji je mnogo postradao, na žalost, od ruku hrišćanskih, da se vrate i obnove život, i da ima ko da se seća onih koji su ovde postradali. To je bila njihova jedina krivica, a zlikovci su mislili da zbrišu s lica ove zemlje sav srbski rod i pravoslavni narod", rekao je patrijarh Irinej.

On je dodao da je teško objasniti šta je te ljude motivisalo na takav zločin. Prema njegovim rečima, to je zločin veći od životinjskog i zločin koji ni đavo nije činio.

"Stradali su ljudi, žene i narod, a najtragičinije je što su stradala nevina deca. Plemenita Dijana Budisavljević spasila je više od 12.000 dece, a koliko je tek dece stradalo to će za narod i istoriju ostati večno tajna koju će mnogi želeti da ublaže", rekao je patrijarh srbski.

Selo Mlaka bilo je u Drugom svetskom ratu sabirni centar logora Jasenovac za žene i decu sa Kozare. Dnevno je od gladi, vrućine i zaraznih bolesti umiralo više desetina dece.

U Mlaki, koja je udaljena 12 kilometara od Jasenovca, pre Drugog svetskog rata živelo je oko 1.500 stanovnika. Svo stanovništvo, među kojima i 250 dece, u proleće 1942. godine odvedeno je u logore. Danas u razrušenom selu živi svega oko 40 srbskih povratnika.

Obnovu crkve Svetog Ilije inicirao je Sekretarijat Vlade Republike Srpske za vere, a u planu je da hram u potpunosti bude obnovljen tokom naredne godine.

“Celi mesec april je u znaku obeležavanja sećanja na žrtve ustaškog zločina i genocida. Tako da je pušteno u rad i osvetlenje "topole užasa". Centralna manifestacija biće u nedelju 27. aprila kada će biti održan parastos za žrtve zločina,” kaže Milorad Bukva, direktor Spomen područja Donja Gradina.

Retki među lčogorašima su imali sreću da prežive jasenovačku golgotu. Među njima je i Boško Marjanović koji je kao 12-ogodišnji dečak doveden sa porodicom.

Najstrašniji nam je bio pripremni logor, pre Jasenovca. Nije bilo dovoljno mesta da nas prime. Na kraju je ispalo da su nas mogli primiti, ali nisu nas mogli poubijati tolike.

Na dan proboja 22. aprila 1945. godine u logoru Jasenovac bila su zatvorena 1.073 logoraša. U proboj je krenulo njih 600, a preživeo je 91 logoraš. Među njima najviše ih je bilo sa područja Gradiške, ali i susednih opština. Preživeli logoraši i danas se jasno sećanju mučenja koja su doživeli u Jasenovačkom logoru.

Jasenovac je bio najveći logor smrti u fašističkoj tvorevini Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i čitavoj okupiranoj Jugoslaviji za vreme Drugog svetskog rata. Ono što logor Jasenovac čini simbolom stradanja je neopisivo surov način na koji su logoraši uništavani. Broj žrtava nikad nije tačno utvrđen.

Vanja Savićević,

https://serbian.ruvr.ru/2014_04_26/Dan-proboja-jasenovachkih-logorasha-1571/