Arktik zahteva odgovorni odnos

Dve najveće naftne kompanije Rosnjeft i EksonMobil pristupile su geofizičkim istraživanjima parcela u Karskom moru. Arktičkim resursi podstiču osnovne geopolitičke faktore da se uključe u trku za osvajanje ovog perspektivnog regiona.

Na ovom putu pioniri će se suočiti sa velikim teškoćama. Na primer, dubina istog tog Karskog mora u granicama proučene zone dostiže 545 metara, uz složenu ledenu situaciju i temperaturama do -46 stepeni. Ipak, Arktik je previše lak zalogaj da se od njega odustane, smatra generalni direktor Centra za strateške ocene i prognoze Sergej Grinjajev.

- Ja bih izdvojio dva aspekta. Prvo: savremena civilizacija stoji na pragu iscrpljivanja resursa nafte pre svega. Potrebno je proučavnje novih regiona planete, gde bi nafta mogla da bude izvađena. Jedan od tahvih regiona je Arktik. Prema savremenim podacima, tamo su koncentrisane velike rezerve nafte, ali ne samo nje. Takođe je reč o obnovljivim resursima.

Danas su osnovni regioni eksploatacije nafte u permanentnom haosu. Na Bliskom Istoku vidimo niz različitih konflikata koji ne doprinose biznisu. Zbog toga cena eksploatacije raste. I to je drugi razlog za povećanju pažnju prema Arktiku. Arktički region danas je prilično miran u geopolitičkom smislu. Prema mišljenju eksperta, takvi faktori kao što je Kina, danas su samostalni centri moći. I osvajanja Arktika ne može da ostane van sfere njihovih interesa. Arktik je danas jedna od glavnih zona koja vrši bitan uticaj na promenu globalne klime. I težnja država da dospeju u Arktik je uslovljena između ostalog i željom da se dobije pristup naučnim podacima, vezanim za ove procese.

Za Rusiju Arktički region je jedan od prioriteta. Eksperti smatraju da za 5-7 godina Moskva može da proširi svoje prisustvo u tom regionu do razmera fiksiranih 30-40 godina prošlog veka – tada je SSSR najenergičnije osvajao severne teritorije.

Danas istorija koja je izvršila proboj po spirali, vraća se u prethodnu tačku, ali već na novom tehnološkom nivou. Promenili su se i spoljni faktori: međunarodna konkurencija za arktičke prostore za nepunih sto godina je mnogo puta porasla. Interesovanje za region ispoljavaju i takve daleke od Arktika zemlje kao što su Indija i Kina, da ne govorimo o bližem Japanu. Sve one imaju status posmatrača u Arktičkom savetu – međunarodnoj organizaciji koja predstavlja 8 arktičkih država (Kanada, Danska, Finska, Island, Norveška, Rusija, Švedska i SAD ) i Evropski parlament. Prema mišljenju ruskih eksperata, Rusija ima pravo da proširi svoje prisustvo u Savetu makar iz tog razloga što je čitavo njeno istorijsko iskustvo i doprinos osvajanju Arktika mnogo iznad doprinosa većine ostalih članova.

Nedavno je ruski predsednik Vladimir Putin izjavio da Rusija planira da ojača svoje vojno-politčke i finansijsko-ekonomske pozicije u Arktiku. Takav korak je u interesima mnogih učesnika globalnog tržišta, uveren je potpredsednik Centra za strateške komunikacije Dmitrij Abzalov.

- Povodom otapanja leda značajno se proširuju transportne mogućnosti. Reč je, na primer, o Severnom morskom putu. On je bitno proširen poslednjih godina, što omogućava da se eksploatiše u komercijalnom režimu. Iz čitavog niza ekonomskih pokazatelja on je mnogo povoljniji od aktualnih puteva. Sada je osnovni kanal prevoza robe takozvana južna maršruta sa dve varijacije: Kina-Malakski moreuz. Zatim ili preko Persijskog zaliva u Sredozmno more, ili preko juga Afrike. Preko Severnog morskog puta mnogo je kraće. Uz to maršruta prolazi, uglavnom, preko teritorije jedne zemlje, što ozbiljno smanjuje troškove vezane sa frahtiranjem.

Na arktičkim prostorima otvaraju se ogromne mogućnosti za proširenje međunarodne saradnje. Kriminalo je koristiti region kao monetu za potkusurivanje u političkim sprovima. Arktik je ključ za blagostanje čitavog čovečanstva.