Sud za zločine OVK: predodređena privrženost vladavini zakona

Govoreći pred poslanicima, Tači je izjavio da zahtev međunarodne zajednice o osnivanju suda predstavlja „uvredu na račun Kosova“, pošto je OVK vodila pravednu borbu i poštovala međunarodne norme. Da li je to obavezna stilska figura za pristalicu principa „pobedniku ne sude“ ili labudova pesma Hašima Tačija, ne zna se.

Skupština Kosova je usvojila zakon o formiranju međunarodnog suda za ratne zločine OVK. On će se baviti podacima specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o trgovini organima osoba nealbanske nacionalnosti krajem 90-ih.

Već posle glasanja čulo se mnogo reči o tome da Kosovo želi da prikaže svoju privrženost vladavini zakona. Ali ova privrženost je nekako preodređena: stvara se sud pod osetnim međunarodnim pritiskom, i što je karakteristično, zakon je usvojen bez preliminarne diskusije u Skupštini. I sam „premijer“ Kosova Hašim Tači priznao je da drugog izbora osim da glasa „za“, Priština nije imala. Radi se o tome što bi odbijanje dovelo pod pitanje nastavak saradnje sa EU i Vašingtonom, a to je dobrovoljna samoizolacija.

Govoreći pred poslanicima, Tači je izjavio da zahtev međunarodne zajednice o osnivanju suda predstavlja „uvredu na račun Kosova“, pošto je OVK bodila pravednu borbu i poštovala međunarodne norme. Da li je to obavezna stilska figura za pristalicu principa „pobedniku ne sude“ ili labudova pesma Hašima Tačija, ne zna se. Mnogi, između ostalog i strani eksperti, slažu se u mišljenju da će procesi u svakom slučaju dotaći bivšeg lidera OVK, kao i druge visoke prdstavnike kosovske „vrhuške“, nekada uticajne komandire unutar nezakonite oružane formacije.

Politikolog, glavni urednik Vidovdan.org Branko Radun smatra logičnim što se Priština plaši formiranja suda, pošto on može da nanese ozbiljnu štetu propagandnom mehanizmu za formiranje jednoznačnog lika Albanaca kao žrtava i Srba kao zločinaca u kosovskom ratu.

- Mi ne možemo tačno da znamo u kom pravcu će i do koje mere će ovaj sud funkcionisati. On jeste politički sud, iza koga stoji američka volja da se na neki način pojača njihova kontrola ili da pošalje Tačiju poruku da je izgubio podršku od svoji mentora. Ipak, Srbija mora da iskoristi ovu mogućnost da na neki način promoviše istinu o zločinima OVK nad Srbima i nealbancima. Prošli put kad smo imali sličan slučaj sa Martijevim izveštajem, mislim da je tada Srbija propustila priliku da to značajno potencira u diplomatskim i medijskim krugovima u celom svetu. Ovu priliku ne treba propustiti.

Sa svoje strane prištinski politički analitičar Beljulj Bećaj sumnja u to da će Sud za zločine OVK bitno promeniti situaciju:

- To je dokaz nepoverenja prema ovdašnjim pravosudnim organima. Istovremeno, mislim da je to dokaz međunarodne hipokrizije koja govori tobože o tome da je Kosovo uspešna priča. Ukoliko je Kosovo stvarno uspešna priča, u toj priči ne trebalo da se stvaraju ovakva pravosudna tela. Ovaj sud stvaraju pod međunarodnim pritiskom i to je dokaz da će međunarodna zajednica će vršiti pritisak i tokom suđenja pretpostavljenim činiocima krivičnih dela. Po mom sudu, UNMIK i EULEKS su do sada zatajili pravosudnim aktivnostima, a zbog čega su i oni formirani na Kosovu- zbog toga imam dovoljno razloga da sumnjam da će i ovaj sud biti uspešan

Uzgred, u svrsishodnost suda sumnja i čovek zahvaljujući kojem je priča o trgovini organima uopšte izašla u mase – bivši glavni tužilac Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju Karla del Ponte. U intervjuu švajcarskim medijima autor knjige Lov: ja i ratni zločnici, istakla je da tribunal koji se bavši zločinima u bivšoj Jugoslaviji, već i tako postoji u Hagu, a Kosovo, gde će se nalaziti štab novog suda nikada nije sarađivalo sa Međunarodnim tribunalom po pitanjima nezakonite trgovine organima.

Timur Blohin,