ZADOVOLJSTVO OD SPOROG ČITANJA

07.05.2014. god.

Branko Rakočević

Uređaj za kompjuter proizveden u SAD omogućava brzo čitanje, pa nam za Nabokova ne treba više od dva časa.

Da li je to povod da se podsetimo sporog čitanja koje nam pruža zadovljstvo ?

Linijsko čitanje se sačuvalo tokom punih

pet hiljada godina .

Sada će program koji je razradio starter Spritz iz Bostona izazvati revoluciju u čitanju. On omogućava da „Lolitu „ Nabokova „progutamo „ za manje od dva sata.

Kako piše Njujorker (New Yorker ) u SAD se kunu da je to moguće.

“Čitajući knjigu mi posvećujemo samo 20% vremena razumevanju teksta „ objašnjava izumitelj tog startera. „ Ostalih 80 % nesvesnog vrememena „proćarda“ naša mrežnjača u očajnim pokušajima da zadrži „ nit „ reči“ koje mi pretrčavamo očima.

Naučnici su dokazali da fizičko opterećenje veoma zamara oči.Centarlno udubljenje koje se nalazi u centru žute mrlje mrežnjače u očnoj opni, odlikuje se najvećom oštrinom vida , ali je ono suviše malo i omogućava da se u isti mah pročita samo osam znakova.Mnogo vremena gubimo na razumevanju teksta i često ispuštamo nit pripovedanja.

Spritz je pokušala da pomogne čiatocu ugradnjom prozorčića na ekranu kompjutera. On smešta 13 slova u najudiobnijem za našu lenju mrežnjaču formatu, svodeći na minimum pokretanje očiju. Dobija se red crne i crvene boje.Njegov kalibar omogućava centralnom udubljenju da tekst prihvati brzo i s minimalnom upoterbom sile.

Da li je brzo čitanje praćeno i brzom percepcijom ? Spritz ne daje odgovor na to pitanje. Na njegovom sajtu se saopštava :

„Čitalac može ovlaadti velikim delom informaija.“

Međutim, šta se podrazumeva pod „velikim delom „, ne objašnjava se.

Moguće je da je proizvođač samo pokušao da reaguje na obeshrabrujuću tvrdnju slavnog francuskog pisca Anatola Fransa:“Život je suviše kratak. Prust je suviše dugačak.“

Sve manje vremena imamo na raspoolaganju, da bismo pristali da čitamo sve više raznih knjiga.

Međutim, ukoliko pomislimo da Džojsov „Uliks „ možemo pročitati samo za nekoliko sati,shvativši suštinu svakog pasusa na fonu toka svesti ,onda možemo doći do zaključka , da je sporo čitanje ipak najkreativnija i najrevolucionarnija metoda.

Branko Rakočević