Putin: Nikada više niko neće sa Rusijom razgovarati sa pozicija sile

Ruski lider Vladimir Putin sreo se u Sankt Peterburgu sa šefovima svetskih informativnih agencija i rekao im da ne vidi simptome hladnog rada između Rusije i Zapada. Istovremeno je izrazio nadu da novog hladnog rata neće i biti.
     

   „Ne bih ni da razmišljam o početku novog hladnog rata. Za njega niko nije zainteresovan i nadam se zaista da ga neće ni biti“, dodao je Putin.
       

On je u nastavku ukazao da između SAD i Rusije postoji veoma mnogo instrumenata za kontakte i saradnju, ali je pritom upozorio: „Želim da budem potpuno otvoren: ti instrumenti su dobri samo onda kada se realno primenjuju. Postoje, pored ostalog, i zajednički forumi koji ne treba da služe da na njima pijemo čaj ili kafu, već da tragamo za rešenjima i kompromisima”.
      

  Kao što se i moglo očekivati, bosovi svetskih agencija su zamolili ruskog predsednika da prokomentariše incident koji je napravio u kanadskom gradu Halifaksu britanski nasledni princ Čarls kada je - odgovarajući na pitanje jedne žene koja je preživela Holokaust - uporedio njegovu politiku prema Ukrajini sa potezima Adolfa Hitlera.
      

  Nisam priliku da čujem šta je tačno rekao. Ali, ako je bilo tako, to je, naravno, neprihvatljivo. Mislim da sada to i on sam shvata. Jer, naglasio je Putin, on je vaspitan čovek. Poznajem se i sa njim i sa članovima britanske kraljevske porodice. A to nije bilo kraljevsko držanje. Međutim, poslednjih godina sam na mnogo šta navikao i u svom poslu se ne rukovodim time šta je ko o meni rekao nego - kao što sam juče podvukao - interesima Rusije.
       

Putin je istovremeno otkrio da je spreman da se u junu u Normandiji - prilikom obeležavanja godišnjice savezničkog iskrcavanja u Drugom svetskom ratu - sretne i razgovora sa bilo kojim od zapadnih lidera. Pritom je ipak podvukao: da nema nameru da ni od koga da beži.
      

  „Ako se ništa ne promeni u poziciji domaćina proslave, francuskog predsednika Olanda, ja ću, razume se, doputovati u Normandiju. Ni od koga se, ponavljam, neću sklanjati, razgovaraću sa svima, uključujući i premijera Kanade”.
      

  U ovom kontekstu, Putin je naglasio da ga čudi kritika na račun Rusije koja dolazi iz drugih zemalja. Pritom je apostrofirao Kanadu i rekao:
       

„Gde je Kanada, a gde su Ukrajina i Rusija? Razumem da se može polaziti od razloga opšteplanetarnog karaktera, ali smatram da su i Sjedinjene Države i Kanada predaleko od Ukrajine i da ni jedna ni druga u Ukrajini nemaju takve nacionalne interese kakve ima Rusija”.
Govoreći o Ukrajini, šef ruske države je procenio da predsednik Ukrajine, koji bude izabran 25. maja, može biti „prelazna figura”.
      

  „Nakon tih izbora u Ukrajini bi trebalo da bude donet novi ustav. A ako zaista bude tako - onda predsednik koji sada bude izabran zaista može biti prelazna figura. A može, obrnuto skoncentrisati u svojim rukama maksimum ovlašćenja. I jedan i drugi scenarij povezan je sa zaoštravanjem političke borbe unutar te zemlje”.
      

  Putin je ponovio zvanični stav Moskve: da je u Ukrajini trebalo prvo održati referendum i promeniti ustav, a tek potom organizovati izbore.
     

   Posebno je naglasio: „Rusija će se s uvažavanjem odnositi prema svakom izboru ukrajinskog naroda”.
     

  Ruski lider je poručio onima na Zapadu koji su isprovocirali državni prevrat u Ukrajini da su morali da pažljivije procene posledice svojih poteza. Dodao je da je Moskva već dala „adekvatan odgovor” na scenarije sa primenom sile. Istakao je da se nada da će ono što se dosad izdogađalo u Ukrajini biti dobra opomena da se više ne ponavlja ništa slično drugde u svetu.
       

„Smatram da su sankcije Zapada protiv Rusije apsolutno kontraproduktivne, a i da su neutemeljene i da iza njih stoji želja da se Rusiji nametne takav razvoj međunarodnih odnosa koji nije u skladu ni sa međunarodnim pravom ni sa uzajamnim interesima. U svakom slučaju, razvoj koji ne odgovara interesima Rusije”.
      

  Neki događaji u Ukrajini pretnja su - podvukao je Putin - interesima Rusije, pre svega u sferi bezbednosti. Pritom nije krio da ima u vidu pre svega mogućnost ulaska Ukrajine u NATO i zaključio:
     

   „Za ulaskom Ukrajine u alijansu usledilo bi razmeštanje borbenih udarnih sistema na ukrajinskoj teritoriji, uključujući i Krim. Da se to dogodilo - Rusija bi se suočila sa ozbiljnim geopolitičkim posledicama i bila bi istisnuta iz pricrnomorske zone . A Rusija se za svoje legitimno pravo prisustva u toj zoni borila više vekova”.
    

    „Pozicija Rusije povodom Ukrajine je pravična i ljudi u Evropi to vide. Kad bi sada u Evropi bilo organizovano anketiranje građana - uopšte nisam siguran da bi građani evropskih zemalja povodom Rusije i Ukrajine podržali pozicije svojih državnih rukovodstava. Imam sve razloge da smatram da naša pozicija ima veoma mnogo pristalica. Na kraju krajeva, narod je izvor vlasti”.
   

     Naglasivši da Rusija nema nameru da povodom Ukrajine opslužuje tuđe političke interese, Putin je podvukao da se više nikada neće ponoviti situacija da sa Rusijom pokušavaju da razgovaraju sa pozicija logike sile.
      

  „Protiv toga sam da pojedine zemlje tumače norme međunarodnog prava kako njima odgovara. Ideja da se izoluje tako velika zemlja kao što je Rusija nema samo efemerni karakter. Tako nešto je naprosto - nemoguće!”
    

    Putin je odbacio tvrdnje sa Zapada da Rusija ima nameru da obnovi SSSR, nazvavši ih „elementom informacionog rata”.