Dan slovenske pismenosti i kulture se sa ponosom proslavlja i u Srbiji

Povodom Dana slovenske pismenosti i kulture, koji se u većini slovenskih zemalja svečano obeležava svakog 24. maja, i u Srbiji se održavaju prigodne manifestacije, iako na mnogo skromniji način nego što to zaslužuje sećanje na svetu braću Ćirila i Metodija, koji se s pravom nazivaju očevima slovenske pismenosti.

Na takav smanjeni obim prazničnih manifestacija su ove godine posebno uticale tragične okolnosti koje su bile uslovljene katastrofalnim poplavama u velikom delu zemlje, pa je tako na primer skraćena i ambiciozno koncipirana proslava u organizaciji gradske biblioteke u Rumi, koja je trebalo u trajanju od bezmalo deset dana – da obeleži dan velikih slovenskih prosvetitelja, kao i da afirmiše kulturu, filozofiju i umetnost svih slovenskih naroda, sa naglaskom na književna stvaralaštva dvanaest zemalja u kojima žive slovenski narodi.

Međutim, ovogodišnji „Dani slovenske pismenosti i kulture“ u Rumi su zbog proglašene trodnevne žalosti završeni nekoliko dana pre vremena, i to zaključno sa predavanjem profesorke Kornelije Ičin na temu „Ruska avangarda u reči i slici“, a bogato zamišljeni program je sadržavao i projekcije filmova, kao i druga predavanja - o ćirilici, te o ruskim i srbskim književnim velikanima.

Pa ipak, obeležavanje Dana slovenske pismenosti u nekim drugim mestima tek počinje, kao na primer u Novom Sadu, gde će u trajanju od 24. do 31. maja biti održana manifestacija u organizaciji tamošnjeg Kulturnog centra. Na samom početku će ansambl „Renesans“ održati koncert srpske i slovenske srednjovekovne muzike, a potom će uslediti projekcija filma „Ćirilo i Metodije – Apostoli Slovena“.

Inače, nije na odmet osvrnuti se na veliku ulogu i značaj tih ljudi, čije se neprolazno delo nalazi u temelju dana kojeg slavimo. Podsetimo, Ćirilo i Metodije su bili braća iz Soluna koji su prevodom liturgijskih i biblijskih knjiga na tadašnji jedinstveni slovenski jezik, postavili osnove slovenske pismenosti, a azbuka koja je nazvana u čast jednog od braće – ćirilica, postala je zatim osnovni alfabet slovenskih naroda.

Zbog njihovih zasluga za Slovenstvo u celini, ruski predsednik Vladimir Putin je svojevremeno doslovno ocenio da su „Ćirilo i Metodije svim narodima ostavili dar od neprocenjive vrednosti“, a to potvrđuje i činjenica da jezik i duhovno nasleđe određuju nacionalni identitet, ujedinjuju narod i u velikoj meri predstavljaju osnovu državnog suvereniteta.

A s obzirom da sećanje na prve slovenske prosvetitelje nije samo veliki svetovni događaj, nego i tradicionalni verski praznik koji se obeležava crvenim slovom u kalendaru, otuda se ovog dana u svim pravoslavnim crkvama obavljaju svečana bogosluženja, posvećena Svetom Kirilu i Metodiju. U svakom slučaju, 24. maja i u danima oko njega, postoje svi razlozi da se Sloveni sa ponosom sete začetaka svoje pismenosti i veličanstvene kulture, smeštene u geografski okvir Evroazije, ali i širom sveta.

Ratko Paić,