Posebno značenje filmskog foruma Zlatni Vitez za srpsku kulturu

U starom ruskom gradu Tomsku u Zapadnom Sibiru nastavlja svoj rad 23. međunarodni filmski forum Zlatni Vitez. Ove godine filmska smotra prima više od 80 učesnika iz raznih zemalja.

Na festival je doputovala visoka gošća iz Srbije — savetnik predsednika Jasmina Mitrović-Marić.

- „Zlatni Vitez“ oduvek koji postoji preko dve decenije oduvek je za Srbiju bio jedan poseban festival. Upravo od svoga početka je negovao ono što bi valjda trebalo i ne dobija oblike festivala, već stalnog druženja i komunikacije među narodima i kulturama pravoslavnih zemalja, među slovenskim narodima i državama. Ono što slovenski narodi daju svetskoj kulturi zaista je ogroman doprinos. „Zlatni vitez“ je prosto postao jedna prestižna institucija koja se prepoznaje ne samo među slovenskim zemljama već na čitavoj planeti. Srbija i njeni umetnici, naročito u oblasti filma, ali i u drugim segmentima kulture, oduvek su gledali na „Zlatni Vitez“ kao na priliku da ono što su u jednogodišnjoj produkciji učinili pokažu ne samo slovenskoj braći već i celom svetu. Ono što se pokaže i nagradi na „Zlatnom Vitezu“ potom dobija jedan atribut posebnosti i kao takvom, sa tom referencom nagrađenog umetničkog dela na „Zlatnom Vitezu“, lakše mu se otvaraju vrata festivala u čitavom svetu. Predsednik Srbije gospodin Tomislav Nikolić prepoznavši sve te elemente ovog festivala poslao je ovoga puta mene kao svoju savetnicu da prosto podvučem značaj tog festivala za srpsku kulturu, za srbski narod i za našu državu. Ja ću ovde imati susrete sa zvaničnicima, sa gubernatorom, sa mitropolitom, sa ministrom kulture Tomske oblasti. Naravno da planiram vrlo ozbiljne dogovore sa zvaničnicima, a potposivanje ćemo ostaviti, ja se nadam, za Beograd. I ti sporazumi odnosiće se pre svega na kulturu i na što čvršće povezivanje naših naroda.

Između ostalog, prvi put pozdravni telegram festivalu Zlatni Vitez uputio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić. U svom obraćanju predsednik Srbije posebno se setio pomoći Zlatnog Viteza za vreme bombardovanja Jugoslavije 1999. godine: Srbija nikada neće zaboraviti kako je upravo vaš filmski forum okupio istaknute poslenike slovenske kulture koji su svojim potpisima stali u zaštitu naše zemlje, podrali očuvanje Kosova i Metohije u stastavu Srbije, osudili bombardovanje. Vi ste tada potpuno posvetili festival filmovima iz moje zemlje, bratski ustali rame uz rame sa umenicima i narodom Srbije. Podrška pružena Srbiji od strane slovenskih poslenika umetnosti okupljenih na Zlatnom Vitezu bila je poštena i pravedna snaga koja nam je pomogla da istrajemo.

Nažalost, i sada su za Srbiju nastupili teški momenti. Zemlju je pogodila poplava. Gospođa Mitrović-Marić, obraćajući se publici u Tomsku, nije propustila da ispriča detalje ove strašne prirodne katastrofe.

- Ja sam se obratila građanima sa pričom o teškim poplavama koje su zadesile Srbiju. Govorila sam kako izgleda Srbija u ovom trenutku, kako su nestali čitavi gradovi, kako je voda odnela ljudske živote, kako su između ostalog propala i kulturna dobra, biblioteke, arhivi, pozorišta, bioskopi. Tu vrstu razumevanja, dobrote, bratskog odnosa ja jesam zaista očekivala ali sam bila ganuta do suza. To je jedan poseban odnos razumevanja, saosećanja, humanosti, koji je zaista ono što mi je potpuno osvojilo. Ja se zahvaljim ruskom narodu na nesebićnoj pomoći koju je pružila mom narodu. Tu svoju zahvalnost prenesem i u ime predsednika Srbije gospodina Tomislava Nikolića i u ime celog mog naroda. Zahvaljujući pomoći koja stiže od Rusije uspeli smo da izbegnemo veće katastrofe. To je još znači kao jedan veliki ljudski gest. Mi tu dobrotu koju smo doživeli nikad nećemo zaboraviti.

Ipak, vratimo se samom festivalu i njegovoj atmosferi.

- Atmosfera ovog festivala je možda njegova najveća dragocenost. Ovde se razumemo pogledom. Znate, kada vam se na jednom mestu, u jednom ambijentu, u jednom gradu nalazi toliko poslenika kulture iz slovenskih zemalja to je za vas jedna prilika da pokažete i bratstvo i prijateljstvo ali i jednu odgovornost koji radnici koji se bave umetnošću i kulturom moraju imati jedni prema drugima. Ovde se govori i pameđu ali i srcem. To je nešto što možda drugi festivali i nemaju, a bila sam na mnogima. Ja mislim da je Tomsk ponosan. Znate, tu je sve jako živo. Tu se ide sa jedne projekcije na drugu, sa jedne tribine na drugu, razmenjaju se misli. Mislim da je ono oduševljenje koji pokazuju stanovnici Tomska za nas izuzetno važno. Na kraju krajeva to što radimo radimo za njih. Na ovom festivalu se ne razmenjaju samo ostvarenja. Razmenjaju se i ideje. Prave se okrugli stolovi koji promišljaju korake u kulturi zemalja - učesnica festivala i razgovara se o kulturi kao o jednom globalnom procesu. Tako da je sve to od izuzetnog značaja za sve nas. Možda bi trebalo porazmisliti da se „Zlatni Vitez“ nakon završetka pokaže pobednička ostvarenja i u ostalim slovenskim zemljama, da pokažemo sveslovensku jednogodišnju produkciju. To je jako važno.

Grigorij Sokolov,