Ljudi za ljude i kad reka ne buja

Pomozi i kad Sava ne buja i ne uništava živote. Pomozi, ne pitajući se da li će Nole pokloniti i čitav nagradni fond Rolan Garosa. Pomozi i kad postaje jasno da Timberlejk nije javno priznao da je Srbin i Bosanac i Hrvat i, štaviše, čovek, i da Ronaldo ipak nije dao ne znam koliko svojih miliona Obrenovčanima.

I kad se IPA fondovi ne otvaraju ili se otvaraju, ali ne uskoro, i kad je malo ko u stanju da iz cuga protumači tu skraćenicu. I kad kolaju priče da neko već zloupotrebljava pomoć, i kad mediji nisu puni predanja posle kojih suza suzu stiže, i kad... kako neko reče, proradi gen opadanja interesovanja. Istina, u nevolji se čovek vidi kakav je. Što ne znači valjda da je treba priželjkivati da bismo se pokazali.

Sagovornik „Glasa Rusije“ je Igor Rašula, predsednik nepolitičke, neprofitne, nevladine i potpuno javne organizacije „Srbi za Srbe“, na čije račune ne prestaju da stižu donacije iz bukvalno celog sveta, organizacije koja od prvih dana dostavlja veliku pomoć ugroženima od poplava i dugi niz godina pokušava da se „suoči sa tendencijom tihog izumiranja Srba u otadžbini, i da pomogne svaku srpsku porodicu sa petoro i više dece na prostorima bivše Jugoslavije. Rečju i delom“.

Hvala vam, Igore, što ste našli vreme za nas i, pre svega, čime se trenutno bave „Srbi za Srbe“?

- Pre svega, hvala vama na pozivu i velikoj podršci koju nam pružaju ljudi iz Rusije, kako Srbi tako i Rusi. To je zaista jedna velika čast koju smo dobili i jako velika obaveza i odgovornost za pomoć ugroženima u poplavljenim područjima u Srbiji i Republici Srbskoj.

Trenutno naša organizacija isporučuje onu prvu urgentnu pomoć u vidu hrane, vode, lekova i drugih najosnovnijih potrepština, kako bi ljudi kojima je odsečena i struja i voda i bilo kakav normalan dotok saobraćaja prosto bili u mogućnosti da dobiju ono najosnovnije – brašno, ulje, šećer, vodu, konzerviranu hranu, toplu odeću, obuću, kako bi ovaj prvi talas krize uspešno prebrodili. A nakon toga, već smo počeli da pripremamo projekte, koji će obezbediti, nadamo se, da jako veliki broj ljudi dobije sređena domaćinstva, popravljene štale, obezbeđene mašine za bavljenje poljoprivredom itd.

Rekao bih slobodno da su „Srbi za Srbe“ na neki način nezvanično najtransparentnija humanitarna organizacija. I nisu to samo moja zapažanja. Navešću nedavni primer donora u Las Vegasu, koji su većinom glasova odlučili da njihova pomoć (više od 40.000 dolara) bude prosleđena upravo na račun vaše organizacije.

- Jeste, i nas je ta vest iznenadila. Nismo ni znali da će uopšte biti bilo kakvo glasanje. Niti smo znali da su se ljudi organizovali, okupili. Zaista smo i više nego počastvovani. Ja ne volim da kažem da smo mi bilo šta „naj“, ali svakako se trudimo da ta transparentnost bude u prvom planu istaknuta u apsolutno svakom segmentu. Kako u primanju novca, tako i u trošenju novca. Dakle, skeniranjem računa, prikazivanjem spiska donatora, prikazivanjem slika sa akcija. Tako da sve te informacije ljudi, donatori ili bilo koje državne službe mogu da provere van konteksta sa nama, na licu mesta. Da li su ljudi zaista dobili pomoć, da li je novac zaista prebačen preko banke itd. Trudimo se da naš rad bude apsolutno otvoren, dostupan svima, i onima koji su donirali i koji nisu donirali. Mi tu neku praksu transparentnosti imamo skoro od samog početka, od samog nastanka naše organizacije.

Mi smo takođe istakli da mi u principu nećemo raditi ništa na svoju ruku, već ćemo sarađivati apsolutno sa svim i organizacijama i institucijama, kako bi ta pomoć zaista dobila onaj pravi efekat i došla do što većeg broja ljudi. Nama je najbitnije da taj novac koji trošimo zaista bude utrošen na najbolji mogući način, na najispravniji mogući način, što je promena i razlika u odnosu na neke prethodne akcije i prethodna masovna skupljanja novca, gde nažalost i država i organizacije koje su se bavile sakupljanjem novca nisu mogle, htele i bile u stanju da zaista prikažu kako je novac potrošen, da se pokažu računi i da se jednostavno opravda to poverenje koje su oni stekli.

Samo u maju, tačnije od 16. maja prikupljena je skoro polovina novca (oko 300.000 evra) koji ste imali na računima od 2006. godine. I ako ste ranije postavili uslovni cilj za ovu godinu od 200.000 evra, sad se već nadate milionu.

- Svakako da nismo očekivali toliki priliv sredstava. Mi smo do tog 16. maja bili jedna jako mala organizacija koja se trudila da radi neke velike stvari, veliki broj projekata širom Balkana za pomoć porodicama sa petoro i više dece. Prosto, osetili smo potrebu da treba da se uključimo. Ali svakako da nismo očekivali toliko poverenje ljudi i toliki odaziv. Apsolutno smo spremno prihvatili taj izazov i mislim da smo do sada maksimalno učinili sve što je u našoj moći da opravdamo to poverenje.

Uspeli smo da premašimo te neke planirane prihode u toku čitave godine za nekih desetak dana i na jednom od sastanaka naše organizacije odlučili smo da podignemo tu neku cifru, koju želimo da prikupimo ove godine i i da je iskoristimo za pomoć ugroženima u poplavljenim područjima. Da li ćemo uspeti da prikupimo milion evra, ne znam, a ako prikupimo dva-tri miliona, taj cilj će da ide na 50 miliona. Pa eto, daj Bože da zaista bude i toliki odaziv ljudi.

Kako podstaći veliki broj ljudi da pomažu kad nema katastrofa?

- Nažalost, to je jako veliki izazov i jako je teško probuditi u ljudima neku želju, potrebu da se uključe kada je situacija, da kažemo, normalna. Iz našeg iskustva znamo da je i pre ovih poplava situacija bila jako teška, jako loša. I apelovali smo i molili smo da se ljudi uključe, da se uključe državne institucije, da nam omoguće da dobijemo na primer pristup SMS brojevima da možemo da prikupljamo donacije. Sve je to nekako bilo u nekom drugom, trećem planu. Nije bilo izvodljivo, nije bilo moguće, nije bilo neke posebne želje za angažovanje. Ali na nama je da pokušamo da animiramo ljude da se, i kada se kada se ovi problemi sa poplavama reše, uključe u neke naše standardne akcije, standardne projekte pomoći porodicama sa velikim brojem dece, kako bismo zadržali taj neki kontinuitet i prosto unapredili i naš rad i pomogli što većem broju porodica.

Slažete se da prvi problem u doniranju nije neželja da se pomogne, već strah da sredstva neće biti namenski iskorištena.

- Naravno, to je problem broj jedan. Mi uvek ističemo i tražimo od ljudi da paze kome daju novac, da proveravaju da li je taj novac zaista otišao tamo gde je rečeno. Između svih tih provera ne izuzimam i našu organizaciju. I zato tražimo od ljudi, ne morate da se zalećete, pošto-poto da učestvujete u našim programima, već za početak da vidite kako mi to radimo, pa onda, ako mislite da je to zaista potrebno, dobrodošli ste da se uključite. Sa stanovišta naše organizacije, mi apsolutno razumemo strah i bojazan velikog broja ljudi, zato što do sada smo imali prilike da vidimo jako veliki broj i organizacija i državnih institucija koje su u svim nedaćama poslednjih 20-25 godina jako često uzurpirale tu pomoć i koristili ih na neka, da kažemo, nenamenska sredstva i za neku svoju ličnu korist i dobit. I ljudi koji su nekoliko puta i nekoliko desetina puta prevareni jednostavno ne žele više da učestvuju u takvim stvarima, što je prosto razumljivo s njihove strane.

„Srbi za Srbe“ imaju svoja predstavništva u Americi, Britaniji, Švajcarskoj, Austriji... Nema ih u Rusiji.

- Nažalost, nema ih. Imamo nekoliko prijatelja organizacije, što Srba što Rusa, ali nažalost nismo još uspeli da zvanično registrujemo organizaciju, niti da imamo neke zvanične predstavnike. Mi se već nekoliko godina trudimo, pokušavamo da stupimo u kontakt sa srbskom zajednicom i kroz našu crkvu tamo i kroz prijatelje. Ali iz nekog razloga sve to teško ide. Pre svega, ta komunikacija, spremnost ljudi da posvete možda neko svoje slobodno vreme u akcijama. Ali isto tako situacija u nekim krajevima Rusije je takođe teška. I sa našeg stanovišta apsolutno je razumljivo da se ljudi u Rusiji organizuju između sebe i pomažu svoj narod, jer i u Rusiji je jako veliki broj porodica koje je ugroženo i kojima je potrebna pomoć. Mi se trudimo da nešto u srbskoj zajednici organizujemo, da okupimo ljude i do sada smo zaista učinili jedan veliki korak napred, jer smo pre svega animirali veliki broj Rusa da se finansijski uključe u naš projekat i to je rezultiralo sada donacijama od skoro 25 hiljada evra, što je zaista fantastično i za svaku pohvalu i apsolutno svaku našu zahvalnost ljudima u Rusiji.

Najvažnije je upravo to, da i vi i mi prenesemo zahvalnost kako ruskom narodu, tako i srbskom narodu, tako i svima koji su iz Rusije, koji su nas podržali. Specijalnim ekipama koje su došle u Obrenovac, sa kojima smo takođe sarađivali na terenu u izvlačenju ljudi. Znači, jedna velika bratska pomoć i velika bratska ljubav, možda reći i hrišćanska ljubav koja nas spaja i vezuje još jednom se pokazala na delu i primeru. To nas veže i obavezuje da i u narednom periodu, kad god je bilo kakva kriza, kad god je bilo kakav problem budemo jedni uz druge.

Dejan Mitevski,