Put Belorusije do Evroazijskog ekonomskog saveza

Belorusija, Rusija i Kazahstan su 29. maja potpisali Sporazum o Evroazijskom ekonomskom savezu (EAES). Deklaraciju o EAES su potpisali predsednici triju zemalja još u novembru 2011. godine.

Put Belorusije do potpisivanja Sporazuma o Evroazijskom ekonomskom savezu nije bio lak. Pre samo mesec dana na sednici Najvišeg Evroazijskog ekonomskog saveta u Minsku ugovorne strane su priznale da postoji niz problema. Između ostalog, ispostavilo se da će postojeća ograničenja prilikom trgovine nafte i naftnim derivatima između zemalja Carinskog saveza (CS) ostati na snazi do 2025. godine, što kategorički nije odgovaralo Belorusiji. Međutim, posle posete Moskvi beloruski lider Aleksandar Lukašenko je 9. maja izjavio da bez obzira na poteškoće Belorusi neće blokirati potpisivanje ugovora o EAES na samitu u Astani, pošto je postignut kompromis s Moskvom.

- Uspeli smo da rešimo pitanja koja su nas brinula. Iduće godine ćemo dobiti dve milijarde dolara. Našu ekonomiju će kreditirati Ruska Federacija radi održavanja stabilnosti na našem tržištu. To je veliki potez Rusije u finansijskom smislu. Ali, s druge strane, i mi smo morali da učinimo neke ustupke.

Po mišljenju Aleksandra Lukašenka, sasvim je prirodno to što svaka zemlja pokušava da zaštiti svoje tržište, ali ako se bude stvarao savez, treba se na samom početku dogovoriti o ravnopravnim uslovima rada. Za Belorusiju je pitanje carina principijelno: Minsk oko 3 milijarde dolara godišnje vraća u državnu blagajnu Rusije za naftu i naftne derivate proizvedene u beloruskim naftnim fabrikama od ruske nafte. Iznos ove carine je praktično jednak iznosima za koje Minsk iz godine u godinu moli u vidu kredita za pomoć svojoj ekonomiji. Ali, kredite treba vraćati. Po mišljenju stručnjaka, Belorusija je pristala na potpisivanje ugovora računajući na olakšice od strane Rusije.

Po ugovoru tri države preuzimaju na sebe obaveze da će garantovati slobodan promet robe, usluga, kapitala i radne snage, da će sprovoditi usaglašenu politiku u ključnim oblastima ekonomije: u energetici, industriji, poljoprivredi i saobraćaju. Po zamisli autora projekta EAES to će biti zona slobodne trgovine između Evrope i Azije. U perspektivi u nju mogu ući sve zemlje bivšeg SSSR. To je projekat jedinstvene strukture, smatra beloruski politikolog, rukovodilac analitičkog centra „Strategija“ Leonid Zaiko:

- Ovo je verovatno najzanimljivija integraciona ponuda na postsovjetskim prostorima, koja uključuje zaštitu interesa zemalja-članica – Rusije, Kazahstana i Belorusije. Najvažniji momenat je to što smo se posle 20 godina nacionalnih, odvojenih tipova razvoja, ipak dogovorili da stvorimo Jedinstveni ekonomski prostor u onom obliku u kojem on može biti najuspešniji. Sporazum je novog tipa. On je uspešan, pošto obuhvata teritoriju prilično velikih država i daje novu varijantu koja se još krajem 90-ih godina teško mogla pretpostaviti. Rekao bih da je došlo do geopolitičkog i strateškog tektonskog rešenja.

Po mišljenju stručnjaka danas je glavni zadatak stvaranje integracionog jezgra na osnovu Rusije, Belorusije i Kazahstana. Vrata saveza su svima otvorena. Na ulazak u Evroazijski ekonomski savez ne pretenduju samo zemlje sa postsovjetskih prostora. Interesovanje za njega su već ispoljile Indija i Turska.

Ana Savicka,