Izbori predsednika Evrokomisije: hoće li zemlje EU da postignu kompromis?

U Briselu je bio održan samit država i vlada EU. Tokom neformalne večere političari su razmotrili tri aktuelna evropska pitanja: rezultate održanih izbora u Evroparlament, kandidature za položaj predsednika Evrokomisije i predsedničke izbore u Ukrajini.

Izbori u Evroparlament su potvrdili da su EU potrebne promene. Lideri zemalja EU su se složili da je neophodno revidirati politiku Brisela posle jasne poruke birača. Brisel je pun plakata: «nove vlasti moraju da obezbede ekonomski rast i stvaranje radnih mesta». Novi šef Evrokomisije moraće da pristane na mnoge kompromise, te evropski eksperti ne očekuju da će njegovo imenovanje biti skoro. Ima suviše mnogo činilaca, između ostalih, i političkih, koje je potrebno uzeti u obzir u današnjoj zabrinjavajućoj za Brisel situaciji. Podsetimo, prema rezultatima nacionalnih izbora u Evropski parlament, u mnogim vodećim zemljama EU, kao što su Velika Britanija, Francuska, Danska i Holandija, nacionalističke stranke su dobile više od 25 odsto glasova, što je mnogo više od vladajućih stranaka. Dakle, ultradesničari i evroskeptičari su povećali broj poslaničkih mesta u parlamentu i dobili šansu da utiču na politiku Brisela.

Zabrinuti su pre svega lideri, čije su stranke doživele poraz u otadžbini. Dejvid Kemeron, naprimer, izjavio je da će blokirati kandidaturu desničarskocentrističkog kandidata Žana-Kloda Junkera, koju je istakla Evropska narodna stranka. Takođe Britaniji ne odgovara ni drugi favorit trke: lider socijalista Martin Šulc. U skladu sa Lisabonskim ugovorom EU iz 2009. godine, pri imenovanju rukovodilaca instituta EU moraju se uzimati u obzir rezultati izbora u Evroparlament. Ranije su se oni imenovali na zatvorenim konsultacijama šefova država 28 zemalja zajednice. Šefa Evrokomisije biraju lideri zemalja-članica EU iz grupe političara, predstavljenih za njihovo razmatranje od strane političkih stranaka i grupa EU. Zatim se izabrana kandidatura podnosi Evroparlamentu radi potvrđivanja.

Šef Evropskog saveta Herman Van Rompej je istakao da je EU potreban pozitivan dnevni red da bi smanjio rast evroskeptičkih raspoloženja. Reforme EU će se sastojati u manjem regulisanju od strane Brisela i manjoj politici štednje. Istovremeno će mere za stimulisanje ekonomskog rasta i stvaranje novih radnih mesta uživati popularnost kod Evropljana. Inače, u centru pažnje EU će tokom narednih pet godina biti ekonomija. Lideri su se dogovorili o stvaranju opšteevropskog bankarskog saveza i velikoj integraciji među zemljama evrozone. Šefovi država EU su takože obuhvatili temu opšeevropske energetske politike. Međutim, bez obzira na odlučnost u smanjivanju zavisnosti od isporuka ruskog gasa, oni ipak ne prave brze korake. Glasine o obustavi realizacije Južnog toka su samo glasine. EU je svesna neophodnosti alteranativnog puta u isporukama gasa, koji će direktno povezati Rusiju s kupcima u južnoj i centralnoj Evropi. Ako nova EU planira da govori u ime svih zemalja, a ne samo krupnih igrača, ona će morati da uzima u obzir interese istoka i juga, gde zavisnost od ruskog gasa je mnogo veća nego, recimo, kod Nemačke. Još jedan najavljeni prioritet «nove EU» je balans vlasti između Brisela i nacionalnih vlada. Komentar direktora centra Karnegi-Evropa Jana Tehaua.

- Novo rukovodstvo EU mora da ima odlične navike u rešavanju problema, kada su na papiru sve zemlje EU ravnopravne, međutim, realna reč nekih ima veću težinu. Ta situacija mora da bude izbalansirana. To će biti ključno pitanje za novog šefa Evrokomisije. Međutim, osim toga, od lidera 28 zemalja se traži želja da postignu kompromise i usvajaju zajednička rešenja. Međutim, to je uvek bilo i ostaje veoma teško. Ne možemo ni da zamislimo. čime će se sve to završiti, ali je sasvim sigurno da nam predstoji zanimljivih 5 godina.

Lideri EU su se dogovorili da će imati konsultacije s parlamentarnim grupama u cilju izbora najpogodnije kandidature.

Što se tiče predsedničkih izbora u Ukrajini, u EU su izrazili podršku izabranom u prvom krugu Petru Porošenko, istakavši da sada očekuju od Ukrajine reforme i formiranje nove vlade. Predsednik Francuske Fransoa Oland je pozvao Porošenko da počne mirovni dijalog i gradi nove odnose s Rusijom.

Jekaterina Ivanova,