Evroazija: integracija 21. veka

Evroazijske integracije pokazuju danas, da se različitim zapadnim savezima pojavljuju vrlo ozbiljni konkurenti.

Naredne godine, na evroazijskom prostoru će biti pokrenut jedinstveni međuvladin projekat sa najvećim stepenom integracija za poslednjih četvrt veka. Reč je o evroazijskoj ekonomskoj uniji (EAEU) Rusije, Kazahstana i Belorusije, koja će biti otvorena za nove članice. U kontekstu pomeranja globalnog ekonomskog fokusa na istok, Rusija namerava da aktivno radi u azijsko-pacifičkom regionu, koji je postao centar globalnog ekonomskog rasta. Prema rečima stručnjaka, evroazijske integracije danas pokazuju da se različitim zapadnim savezima pojavljuju vrlo ozbiljni konkurenti.

U ogromna i nedovoljno istražna bogatstva Rusije, koja zauzima oko trećinu evro-azijskog kontinenta, spadaju ne samo ljudski i resursni potencijal, već i transportne i tranzitne mogućnosti. Stvaranjem evroazijske ekonomske unije, čije članice tradicionalno sarađuju sa jugoistočnom Azijom, svetski centri moći i odlučivanja se očigledno pomeraju. To se već dešava. Zato napori Rusije, Belorusije i Kazahstana nisu po volji svima. I to je razlog zašto potencijalne članove unije, uključujući Jermeniju i Kirgistan, iz sve snage pokušavaju da odvrate sa ovog projekta i ponude im nepovoljne, u pogledu ekonomije i geopolitike, alternative. Politolog Adžar Kurtov istakao je tradicionalnu i posebnu ulogu Rusije u projektima evroazijskih integracija:

- Rusija je uvek pokušavala da okupina jedno mesto - politički, ekonomski i kulturno-istorijski - teritorije i narode koji su naseljavali Evroaziju.Kroz istoriju je to i uspevala.Sovjetski Savez se raspao iz više razloga, i zbog aktivnosti geopolitičkih konkurenata. Prošlo je četvrt veka, a ispostavilo se da su se ciljevi, predloženi političarima za podršku otcepljenju od SSSR, pokazali neispunjenim. Mnoge zemlje, postavši nezavisne, životare na marginama EU. Iskustvo je pokazala da je bolje zajedno živeti i rešavati probleme visokih troškova.

Ekonomske prednosti evroazijskih integracija očigledne su za svoje članice. U današnjem svetu je teško biti konkurentan bez ozbiljnih resursa - prirodnih, radih, intelektualnih, političkih, vojnih. Kombinovanje postojećih kapaciteta prirodno ojačava poziciju evroazijske ekonomske unije. Partnerstvo podrazumeva razmenu tehnologija, iskustva i izjednačavanje uslova za ekonomski razvoj svake zemlje i njihove zajednice u celini. To će povećati produktivnost rada i, na kraju, obezbediti konkurentnost proizvoda na svetskom tržištu, a samim tim - socijalnu zaštitu i sigurnost za skoro dve stotine miliona ljudi. A ovo je samo, ako govorimo o ekonomiji. Geopolitičkih pluseva je ovde imamo isto mnogo. Zemlje koje tesno sarađuju teško da će se takmičiti i stvarati veću nestabilnost u regionu, glavni urednik informativnog i analitičkog lista "Geopolitika" Leonid Savin:

- Zapad vidi opasnost postojanju svog bloka - to je opsesija. Još od vremena političara Helforda Makindera, jednog od pregovarača u Versajskom procesu u Prvom svetskom ratu, oni veruju da je Rusijasrce „Svetskog ostrva", kome pripadaju Evroazija i Afrika. A ko kontroliše ostrvo, taj kontroliše svet. On je verovao da, ako zemlje koje se nalaze oko Rusije udruže snage,anglosaksonskoj dominaciji će doći kraj.

SAD su, izgleda, usvojile ideje Makindera i aktivno vode politiku komadanja evroazijskog prostora i na njegovoj teritoriji stvaranja svojih satelitskih država. Ipak, čak i sa ogromnim svojim mogućnostima, SAD ne ide sve za rukom. Istorija poznaje mnoge slične primere.

Ilija Harlamov,