Pravo na savest Edvarda Snoudena

Godinu dana nakon što je bivši američki obaveštajac svetskoj javnosti predočio čime se sve bavi američka obaveštajna služba, Edvard Snouden shvata da sloboda u savremenu svetu previše košta.

Esperti u međuvremenu govore o „fenomenu Snoudena“ koji je svojim otkrićima promenio masovnu samosvest i odnos građana prema pojmovima kao što je „dug“, „izdaja“ i „nacionalni interesi“.

Podsetimo da je u junu 2013.godine Edvard Snouden časopisima Washington Post i Guardian predao čitav niz tajnih materijala o programima praćenja aktivnosti na Internetu od strane specijalnih službi SAD i Velike Britanije. Zatim je Snouden odleteo u Hong Kong, a od 23.juna 2013.godine se nalazio u tranzitnoj zoni moskovskog aerodroma „Šeremetjevo“. U avgustu je on dobio privremeni azil u Rusiji, u trajanju od jedne godine. Zapravo, Snouden nije rekao ništa novo. O delatnosti specijalnih slušbi bilo je poznato i pre njega. Ali, otkrića Snoudena su izazvala efekt rasprskavajuće bombe, govori direktor programa PIR centra međunarodne informativne bezbednosti i globalnog upravljanja internetom Oleg Demidov:

- Došlo se do shvatanja da globalno praćenje ima sistematski karakter. Ono se ostvaruje u globalnim razmerama i uz upotrebu najnaprednije tehnologije i najozbiljnijih budžeta. I to što se time bave i SAD i Velika Britanija i svaka druga država koja ima odgovarajuće snage, sredstva i interes da kontorliše tokove informacija. Ranije su o tome znali samo stručnjaci, povremeno su se pojvljivale spekulacije u medijima, ali nije bio poznat obim ovih pojava. Snouden je učinio to da danas ljudi shvataju koliko je praćenje zastupljeno.

Ipak, šta god govorio Snouden, totalna informativna kontrola u Americi rezultat je novog društvenog sporazuma između vlasti i građana, nakon, do tada neviđenog terorističkog napada 11.septembra 2011.godine. Američka nacija se saglasila da ustupi deo svojih sloboda radi opšte bezbednosti. Sve ono što se kasnije dešavalo, jeste direktna posledica ovog ustupka. Tako da, u određenom smislu, Snouden nije heroj našeg vremena, već bi se mogao smatrati herojem nekakvih prohujalih vremena kada je krilatica bila „sloboda ili smrt“!

Govori rukovodilac centra komparativnih studija instituta svetske ekonomije međunarodnih odnosa RAN Nikita Zagladin:

- Dosta teoretičara sada smatra da je sistem globalnog praćenja neophodan u borbi protiv terorizma i ekstremizma. Njihove izjave izazivaju simpatije. Veliki deo stanovništva mnogih država, u tom smislu i Rusije, smatra da je lična bezbednost važnija od slobode pojedinca. Ali, trebalo bi uzeti u obzir da metode praćenja koriste i terorističke organozacije, kao i transnacionalne korporacije, koje takođe prate građane, ocenjujući šta oni vole, kakva interesovanja imaju itd. Ovaj proces se više ne može zaustaviti.

Odgovor na pitanje, zašto je mladi i uspešni obaveštajac SAD morao ovako nešto da uradi i time uništi svoj život, konačno smo dobili:njega je mučila savest. Do poslednjeg momenta, reklo bi se, da je ova izjava iz nekog prohujalog vrmena, a danas su na snazi korporativne vrednosti. Snouden je pokazao da situacija nije toliko jednostavna. Kako je rekao njegov otac, Snouden stariji, Edvard je izdao vladu, ali ne američki narod. Na ovaj način, fenomen Snoudena može da stvori precendent za sve „službenike“. On odražava globalnu tendenciju- otuđenje građana od svojih vlada, ne samo u državama sa autoritarnim režimima, već i u onima, koje po tradiciji nose oznaku „kolevka demokratije“.

Edvard Snouden je tokom svoje obaveštajne službe svakodnevno nailazio na dokaze totlanog licemerja, u kojem se nalazila i u kojem nastavlja da obitava američka država. U nekom trenutku, rešio je da stavi tačku i da počne da živi u skladu sa istinom. Na kraju krajeva, Edvard je uspeo da sačuva svoj mir u duši, pa makar i po cenu takve žrtve sa kojom se mnogi savremeneci ne bi mogli saglasiti. On je to učnio i ne žali ni za čim. Znači da čista savest jeste vredna izgnanstva.

Sergej Duz,