Mladoevropljani: Ljubav iz računa ili kompleks više vrednosti?

U poslednjih 10 godina EU je dobila 13 novih članova. To su zemlje Baltika, Češka, Bugarska, Rumunija, Poljska... Ne može se reći da su se novajlije harmonično uklopile u krug onih koji se obično nazivaju tradicionalnim Starim Svetom.

Najverovatnije to liči na ljubav iz računa: davnašnji članovi EU koriste mladoevropljane radi napada na Rusiju, a ovi sa svoje strane traže kod svojih zrelijih partnera podršku. Ipak nalaze u najboljem slučaju svaki drugi put i ne onu koju su tražili.

Diskusija o ulozi starih i novih članova EU u opšteevropskog integraciji ne prestaje ni na dan. Porširenje unije pokazalo je ne samo pozitivne, već i negativne tendencije. Na primer, to je uvećanje kritične mase nerazumevanja u dijalogu Rusija-EU. Poslednji ispadi i sankcije protiv Moskve u Evropskom parlamentu posle spajanja Rusije i Krima jasno pokazuju: jačanje antiruske retorike, neispunjenje obaveza pred Rusijom od strane Brisela i druge negativne tendencije biće trend narednih političkih sezona. Posebno povodom krize u Ukrajini.

Danas nije slučajno što starije i mudrije zemlje Evrope kao instrument protiv Rusije koriste mladoevropljane. One odlično umeju da hvataju žar tuđim rukama. Na polju oštre antiruske retorike raznih godina ogroman uspeh su imale Poljska i baltičke zemlje. Kakve sve optužbe s njihove strane nisu postojale. Pri tome ”stara” Evropa se psihološki odnosi prema ”novoj” otvoreno sa visine, smatra potpredsednik Centra za modelovanje strateškog razvoja Grigorij Trofimčuk.

- Što se tiče ekonomskih odnosa, ovde je situacija još gora. Novac zemlje bivšeg socijalističkog bloka praktično ne dobijaju, mada pokušavaju da pretenduju na više ili manje značajne sume. Koje im omogućavaju da minimalno stabilizuju socijalnu situaciju. Ali to im malo polazi za rukom. Novajlijama EU i NATO-a nije pripalo ništa. Kako oni preživljavaju u tom kontekstu znaju samo oni sami.

Zaista, između dva dela Evrope — stare i nove — postoji nerazumevanje i nepoverenje. Jedni smatraju sebe ”ispravnim evropljanima”, drugi žele da se prema njima odnose isto. Ipak ne uspeva. Pošto Zapadu, u prvom redu Vašingtonu, mladoevropljani i evropljani uopšte potrebni su isključivo kao ”olovni vojnici” u informacionom i ideološkom ratu sa Rusijom i integrcionim procesima na evroazijskom prostoru. Ipak u svojoj revnosnosti da se osećaju kao ljudi prve sorte koja se vešto podgreva preko okeana, zemlje Istočne Evrope spremne su na mnogo, sve do ograničenja suvereniteta. Pri tome, kako je istakao direktor Međunarodnog instituta najnovijih država Aleksej Martinov, stanovnici zemalja novajlija sve češće postavljaju pitanje — a zašto se njihova domovina priključila EU?

- Mnogi građani zemalja koje su nedavno primljene u EU počinju da shvataju ulogu koju im je pripremila stara evropska birokratija. Sa jedne strane, to je misija ”topovskog mesa” NATO operacija, sa druge strane, oni su kanalizacija kriznih i drugih problema stare Evrope. Još jedna funkcija je sanitarni kordon od Rusije i zone njenog uticaja.

Ne baš pamente ambicije mladih zemalja članica EU, njihovi pokušaji da stanu u isti red sa starima izazvale bi samo osmeh, kada ne bi bilo toga da mladoevropljani izgleda zaista veruju u svoju izuzetnost. Ovih dana poznati poljski političar Leh Valensa je izjavio: SAD su dužne da konačno počnu da deluju kao supersila. A ako ne žele, neka to prepuste Poljskoj. Mi ćemo znati šta da radimo. Evo takav je to neobjašnjiv kompleks više vrednosti.

Ilija Harlamov,