Dačić i Lavrov u Beogradu – „izgrađen je Severni tok, a biće i Južni“

Tokom drugog dana boravka u zvaničnoj poseti Beogradu, ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova je primio njegov srbski kolega Ivica Dačić u Palati Srbija, što je bio prvi susret ruskog i srbskog šefa diplomatije posle čitave tri godine. Upravo zato je domaćin susreta izjavio da je to nedopustivo dug period, te da je važno da ubuduće dođe do češćih poseta, a istovremeno je obećao da više nikada neće proći tako mnogo vremena bez međusobnih kontakata.

Dačić je nadalje na pres-konferenciji, koja je održana posle obavljenih razgovora iza zatvorenih vrata, obavestio javnost da Srbija želi da nastavi i produbi srbsko-ruske odnose, uz opasku da je nivo političkih odnosa sada najbolji u nekoliko poslednjih decenija.

A kada je reč o privrednoj saradnji, Dačić je konstatovao da će svi međusobni ekonomski projekti biti nastavljeni, pri čemu je posebno pomenuo gasovod Južni tok, za koji je rekao da predstavlja srbski nacionalni interes, i glasno se zapitao – „Ako je napravljen Severni tok, zašto ne bi bio izgrađen i Južni tok?“

On je zatim među projektima koji će i dalje biti nastavljeni pomenuo Naftnu industrije Srbije, za koju je izrazio želju da će postati najbolja kompanija u regionu, a onda je nagovestio da očekuje i nove programe ruskih investicija, te zaključio da je Ruska Federacija jedan od nekoliko najvažnijih srbskih ekonomskih partnera. 

Govoreći potom o značaju političkih veza, Dačić se prvo zahvalio Rusiji zbog uključenosti u probleme Srbije u vezi Kosmeta, nakon čega je izgovorio doslovno sledeće – „Da nije podrške Rusije i Kine, Srbija bi bila u gotovo izgubljenoj situaciji po pitanju Kosova“.

Iako srbski šef diplomatije nije pojasnio koje bi to zemlje bez takve ruske podrške dovele Srbiju u „izgubljenu situaciju“, nije teško pretpostaviti da je mislio na zapadne partnere Srbije iz Evropske unije, o kojoj je inače bilo reči u nastavku zajedničke konferencije za novinare. Naime, Dačić je rekao da „Srbija želi da bude članica Evropske unije, ali nikada neće biti protiv Ruske Federacije“. On se pri tom upitao – „Zašto bi se samo od Srbije tražilo da bira između Evrope i Rusije, dok istovremeno druge evropske zemlje imaju najbolje odnose sa Rusijom“.

Osim toga, srbski ministar spoljnih poslova je najavio da će Srbija kao predsedavajuća zemlja OEBS-om uložiti maksimalne napore da se ukrajinska kriza rešava dijalogom, a na samom kraju se zahvalio Rusiji na pruženoj humanitarnoj i finansijskoj pomoći.

Sa svoje strane, Sergej Lavrov je naglasio da je njihov razgovor dao dodatni impuls srbsko-ruskom političkom dijalogu, a zatim je u osvrtu na ekonomsku saradnju istakao da je međusobna robna razmena prošle godine porasla za 15%. On je rekao da su dve strane potvrdile neophodnost da se realizuje Južni tok, dok je ostatak svog obraćanja posvetio drugim temama o kojima se govorilo na proteklom susretu u Palati Srbija.

Dakle, Lavrov je između ostalog potvrdio rusku podršku stavu Srbije po pitanju Kosova, a potom je napomenuo da će Srbija i Rusija raditi na zajedničkom obeležavanju godišnjice svetskih ratova, te da će Rusija nastaviti pružati pomoć u otklanjanju posledica nedavnih poplava. Takođe, ruski šef diplomatije je ocenio da se sada potvrdila neophodnost postojanja humanitarnog centra u Nišu, te je još pred novinarima izneo podatak da je sa Dačićem razmenio mišljenja u kontekstu predstojećih izbora u Bosni i Hercegovini.

Naposletku, Sergej Lavrov je pozvao svog srbskog kolegu da poseti Moskvu do kraja godine, podsetivši da i premijer Vučić ima poziv da poseti Rusiju u bilo kojem pogodnom trenutku. I na samom kraju konferencije za štampu, Lavrov je ustvrdio da ostaju na snazi svi postojeći dogovori u vezi Južnog toka, te poručio da nema sumnje da je zaustavljanje njegove izgradnje samo privremeno, s obzirom da je to jedini način snabdevanja južne Evrope gasom.

Tako je završen zvanični susret dvojice ministara inostranih poslova, a neki budući njihovi susreti će, barem po uveravanju Ivice Dačića, biti češći, jer je kako reče, pauza trajala „nedopustivo dugo“.

Ratko Paić,