Sto godina od početka Prvog svetskog rata

EVROPSKA STVARALAČKA ELITA U VELIKOM RATU (III)

VELIKA BRITANIJA

17.06.2014. god.

U jutru 17. decembra 1914.g. do sledećeg jutra posle nemačkog napada na Hartlpul i Skarboro rasprodat je ceo tiraž Tajmsa (The Times) čak po povećanim cenama.

Branko Rakočević

.Godine 1915. Engleski biro vojne propagande štampao je 2,5 miliona primeraka knjiga, oficijelnih dokumenata , proglasa,letaka i drugog propagadnog materijala i rasturio ih stanovništvu.

.1. Artur Konan Dojl, pisac ( 1859-1930)

„Dodeliti mi oficirski čin , jer, iako mi je 55 godina ,još sam vrlo snažan i izdržljiv , a glas mi jak, nadaleko se čuje“

Odmah nakon objave rata razvio je široku aktivnost propagande poboljšanja borbene spremnosti britanske armije-pisao je pisma u ministarstva i novine sa predlozima o načinu borbe sa podmorniciama i minama.

Takođe se veoma angažovao na jačanju engelske vojne flotile, izgradnji vojnih brodova, rekosntrukciji zastarelih lađa i maskiranju brodovlja u lukama i na pučini.Zalagao se da se posada borbenih plovila snabde pojasvima za spasavanje i da se sva vojka navikne da nosi gas-maske.

Od kraja 1914. g. radio je nad knjigom „Britanska kampanja u Francuskoj i Holandiji „, a 1916. publikovao je zapis „Odlazak na tri fronta „ s engleskim, francuskim i italijanskim vojnicima.

Iz pisma upućenog Ministarstvu vojnom u avgustu 1914.

„Saznao sam da se armija može suočiti s teškoćama popunjavanja oficirskog kadra .

Slobodan sam da podsetim kako je moje ime dobro poznato mladom pokoljenju u ovoj zemlji i što bi ,bez obzira na moje godine , bilo korisno za zemlju ako bi mi se dodelio oficrski čin.

Imam 55 godina,ali ja sam još uvek veoma snažan i izdržljiv i mogu delovati tako da se moj glas pričlikom komandovanja čuje na veoma velikom rastojanju što se može proveriti za vreme vojne vežbe“.

2.Redjrd Kipling, pisac i pesnik (1865-1936)

„Kod Engleza politika „masovne paralize užasom „ ne prolazi“

Na početku rata pisao rodoljubive članke i pesme, učestvovao u Birou vojne propagande.Oštro je kritokovao sve koji izbegavaju vojne obaveze i službu,ističući da se njegov sin jedinac bez obzira na slab vidi i što zbog toga nije regrutovan, ipak prijavio kao dobrovoljac u redovima Irske garde.

Nakon što mu je sin poginuo 1915. g. ,posvetio se radu u Crvenom krstu.

Iz pisma Hauardu Arturu Gvinu od 7. avgusta 1914.

„Kad padne Lijež, nemačka vojska će to prikazati kao takav stravičan „primer „ kako bi sve paralisala užasom i tako sprečila slobodne muškarce Engleske da stupe u stroj , da uzmu oružje u ruke i potuku se s Nemcima.

Što se tiče engleskog naroda,politika „ masovne paralize užasom“ neće proći.“

3. Bertran Rasel, filosof ( 1872-1970 )

„Ne preostaje nam ništa drugo nego da stradamo i čekamo“

Budući da je bio ubeđeni pacifista,za vreme rata je pisao antiratne članke, istupao u organizaciji „Protivljenje pozivu na vojnu službu „, rasturao letke za zaštitu prava čoveka, odbio vojnu službu.

Godine 1916. zbog istupanja na antiratnom protestu otpušten sa Kembridža, a 1918. osuđen na šest meseci zatvora.

Iz pisma Otolajn Morel, 5. avgusta 1914.

„Draga moja,mi smo užasno usamljeni u ovom strašnom svetu.Ja se samo po 10 minuta zadržavam u kući, ali sam ipak dobio pismo od misis Vajtehed o zaštiti prava na ratovanje i razgovarao sa profesorom Hobsonom koji je sakupio veliki broj potpisa za naš manifest, ali je zbog Belgije u potpunosti promenio svoje mišljenje.

Ne preostaje nam ništa drugo nego da stradamo i čekamo.

Ali ja sam u stanju da razumem sve one koji veruju u rat i to je utešno jer me sprečava da ih mrzim.

Moje je mišljenje da ih ipak na kraju krajeva mogu i zamrzeti, ali do tog „kraja krajeva „ još treba da sačekamo.“

4. Bernard Šo, dramski pisac (1856-1959)

„Rat s tačke gledišta zdravog razuma „

Godine 1914. napisao je pamflet „Rat s tačke gledišta zdravog razuma „ zbog koga je u društvu smtran maltene kao germanofil.

Aktivno je štitio one protiv kojih su primenjivane represije zbog toga št se nisu odazivali na vojni poziv da idu na front, a što nisu mogli učiniti zbog svojih religioznih,političkih ili drugih ubeđenja.

Iz pamfleta „Rat s tačke gledišta zdravog razuma „, 1914.

„Ako sveti Đorđe ne probode aždaju, svet neće biti, kao što je rekao jedn moj prijatelj o Evropi. „mesto za džentlmene „.

5.Gilbert Kit Česterton, novinar, pisac ( 1874-1936 )

„Ali u tome i jeste vic što s Pruskom nema nikakve uzajamnosti“

Posle objave rata, preživeo je težak nervni slom.

Jedan je od najagilnijih aktivista Biroa vojne propagande . Godine 1916. objavio dve brošure „Varvarstvo u Berlinu „ i „Zločini Engleske „.

Iz brošure „Varvrastvo u Berlinu „

„Nemačke patriote se razlikuju od drugih svojom nesposbnošću da shvate šta je to patriotizam.

Evropljanima je žao Poljaka ili nekog drugog naroda zbog narušavanja granica njihovih država, a Nemci žale samo sebe.Oni mogu da zauzmu Dunav ili Temzu,Tibar, ali će, svejdno, opet tužno pevati o tome kako je tvrda straža na Rajni i kako bi bilo sramota da njihovu sosptvenu reku, ne daj Bože , neka druga vojska zauzme>...> Uvrede i mržnja se obično uzajmne.

Ali u tome i jeste vic što s Pruskom uopšte nema nikakve uzajamnosti „.

6.Henri Džejms, pisac ( 1843-1916)

„Pošto smo već stupili u rat, treba da izvršavamo preuzete obaveze s čistijom savešću nego ikad pre“

Kad je počeo rat, Amerikanc Henri Džems je već 40 godine proživeo u Engleskoj ( a sledeće, 1915. , godinu dna pre smrti , je konačno dobio britansko državljanstvo).

Tokom 1914. I 1915. g. bio je na čelu Službe sanitarnog trnsporta koja se bavila evakuacijom ranjenih po franuskim bolnicama.

Iz pisma sinu, Henriju Džemsu mlađem, od 6. avgusta 1914.:

„Lično sam osetio neverovatno olakšanje činjenicom da mi ne spadamo u one koji su odbacili Francusku ili da odbijamo da prihvatimo obaveze Atante. Pošto smo mi stupili u rat,primorani smo da to uradimo sčistijom savešću nego ikad pre kad su se ovakve stavri dešvale. (Primetno je da ja kažem „mi „, „naši „, što dolazi spontano samo od sebe,a ne zato što bih ja mogao osećati bilo kakvo samosažaljenje.)“

7. Herbert Vels ,pisac ( 1866-1946 )

„Svaki vojnik koji se bori protiv Nemačke, učestvuje u krstaškom pohodu protiv rata „

Učestvovao u radu Biroa vojne propagnde. Godine 1915. objavio zbornik članaka „Svetsko primirje „, a godinu dana kasnije izlazi mu knjiga „Šta će biti „ o tome kakva treba da bude reorganizacija života posle rata.

Od februara do jula 1918. g.bio u sastavu Komiteta propagande u protivničkim zemljama pri Ministarstvu informisanja u kojemu je bio odgovoran za aktivnu propagandu na teritoriji Nemačke.

Iz knjige „Rat koji će se završiti ratovima „ 1914.:

„Svaki vojnik koji se bori protiv Nemačke,učestvuje u krstaškom pohodu protiv rata.To je najveći od svih ratova... ne neki uobičajeni rat, nego poslednji rat.“

8. Džerom K. Džerom,prozni i dramski pisac ( 1859-1927)

„Borimo se zato da nemačka nacija nauči da poštuje Boga „

Angažovan u Birou vojne propagande,na početku rata pokušavao da ode na front kao dobrovoljac,ali je bio maloletan,radio kao vozač Prve pomoći u francuskoj vojsci.

Odlomak iz članka „Kako je onome ko nije koristan u ratno vreme „,1914.

„Mi se borimo zato da nemačka nacija nauči da uvažava Boga. I u tom boju mi smo dužni da preduzimamo snažne napade , a ne velike reči „.

Branko Rakočević