Peking upućuje izazov Japanu u UNESKO

Kina podnosi zahtev za upisivanje u registar Spiska svetske baštine UNESKO dva arhiva iz vremena Drugog svetskog rata. To su dokumenta o „ženama za razonodu“ japanskih vojnika i dokumenta o Nankinskoj seči. Trenutno registar „Sećanje sveta“ sadrži 299 istorijskih spomenika sa svih pet kontinenata.

Po procenama kineskih stručnjaka Japanci su u toku Drugog svetskog rata usmrtili do 300 hiljada Kineza u Nankinu, tadašnjoj prestonici Kine. Tokio navodi manji broj žrtava Nankinske seče i odbija da je nedvosmisleno okarakteriše kao ratni zločin. Ne priznaje kao ratni zločin ni na hiljade „žena za razonodu“ iz Kine, Koreje, Vijetnama i drugih azijskih zemalja koje su bile prinuđene da u bordelima pružaju usluge japanskim vojnicima.

Svojim dokumentovanim svedočenjima Kina namerava da dâ svetski značaj i da uz pomoć UNESKO ovekoveči ove tragične stranice iz istorije Drugog svetskog rata. Međutim, stručnjak Instituta za Daleki istok RAN Valerij Kistanov iza ovih aktivnosti Pekinga vidi još jedan politički aspekt:

To je odgovor Kine na pokušaj Japana da uvrsti pisma kamikaze u registar „Sećanja sveta“ UNESKO. Ali, Japan je to učinio na nivou vlasti grada u kojem se nalazi muzej kamikaza i gde se čuvaju ova pisma. Kina je to podigla na viši nivo. Ona izražava neslaganje, negiranje i prekorevanje kursa premijer-ministra Sindzoa Abea. Po tvrdnjama kineske strane Japan u svojoj spoljnoj politici sve više skreće ka nacionalizmu i ponovnom razmatranju ocena Drugog svetskog rata. To što je Japan na svetlost dana izneo pisma kamikaze i što pokušava da ih prikaže celom svetu kao izesnu kulturnu vrednost takođe izaziva veliko razočarenje i jarosno negodovanje Kine. Zato što su Kinezi više od drugih nastradali od zverstava japanske carske vojske, uključujući i Nankinsku seču.

Novi pokušaj Pekinga da prida ratnim zločinima Japana široko zvučanje u međunarodnoj zajednici imaće pozitivan odjek u drugim azijskim zemljama, smatra Valerij Kistanov:

- Ovo će, naravno, naići na razumevanje i u Južnoj i u Severnoj Koreji. U Južnoj Koreji, uzgred rečeno, postoji zabrinutost i revnosno se prati ponovno razmatranje ocena Drugog svetskog rata od strane Sindzoa Abea. Sad su Kina i Južna Koreja u suštini u tandemu kad su u pitanju anijapanske aktivnosti. U Kini se otvaraju spomenici posvećeni borbi Koreanaca protiv kolonijalnog jarma Japana. Inicijativa Kine u UNESKO naići će na razumevanje u regionu. Jer, mnoge zemlje Jugoistočne i Istočne Azije su veoma nastradale od japanske agresije. Pod izgovorom stvaranja Velike istočnoazijske sfere zajedničkog napretka i progonstva belih kolonizatora iz nje mnoge zemlje su pokušavale da stvore svoju kolonijalnu imperiju.

Inicijativa Kine u UNESKO odražava zaoštravanje političkog sukoba između Pekinga i Tokija. Ovaj proces će se pojačavati smatra Valerij Kistanov:

- Očekujem da će se informativni i propagandni rat između Kine i Japana, između ostalog, i u pogledu ocenjivanja Drugog svetskog rata od strane ovih dveju zemalja, nastaviti i da će rasti. Sve do iduće godine kad će biti obeležena 70-godišnjica pobede u Drugom svetskom ratu. Ova pobeda će se slaviti i u Rusiji, i u Kini, njihove aktivnosti će biti koordinirane.

Zahtev za upisivanje u registar „Sećanje sveta“ arhiva UNESKO svedočanstava o „ženama za razonodu“ japanskih vojnika u Nankinskoj seči predstavlja novi veliki politički projekat Kine. Po svom patriotskom zvučanju on se može uporediti s nedavnim odlukama o uvođenju dva spomen-datuma. To su Dan Pobede nad Japanom i Dan sećanja na žrtve Nankinske seče. Prvi će se prvi put slaviti ove godine 3. septembra, a drugi se takođe prvi put obeležava memorijalnim manifestacijama 13. decembra. Osim toga, u Kini se priprema podizanje opštenacionalnog simbola – spomenika u čast Pobede u Ratu otpora protiv japanskih osvajača.

Vladimir Fjodorov,