Ovde počiva dolar

Devalvacioni ratovi su u punom jeku i čini sa da je smrt dolara kao međunarodne valute skoro neizbežna. Rusija i Kina planiraju da se izbave dolara u svojih gasnim transakcijama. Da li se ovi planovi mogu ostvariti?

Vrsni stručnjak za ekonomiju, Francuz Žak Sapir deli s „Glasom Rusije“ prognoze o budućnosti svetskog finansijskog kapitala:

- Nesumnjivo je da je ono što se spremaju da učine ruska i kineska vlada nešto potencijalno veoma važno! Dolar zapravo u svetskoj ekonomiji ima tri funkcije: to je obračunska jedinica, pošto se mnoge cene obračunavaju u dolarima (između ostalog, ovo se odnosi na sirovine, i to ne samo gasa i nafte)... To se tiče i pšenice, i različitih žitarica... Takođe, to je valuta za transakcije, odnosno valuta koja se koristi prilikom vršenja obračuna u međunarodnim transakcijama. To je još i rezervna valuta. Ono što bi ruska i kineska vlada želele da promene potpisujući ovaj sporazum jeste korišćenje dolara u svojstvu valute u nekim transakcijama, između ostalog, onim koje se tiču gasa i nafte. To će se verovatno desiti, ali naravno, pretpostavlja da rublja treba da bude priznata u Kini (što je već učinjeno), a juan treba da bude priznat u Rusiji, što je bilo učinjeno tek krajem prošle godine kad se juan prvi put kotirao na Moskovskoj berzi.

U širem smislu ovaj korak svedoči o problemu na koji stalno nailaze mnoge zemlje, i to se ne tiče više samo Rusije i Kine... To se tiče zemalja Persijskog zaliva i zemalja Latinske Amerike, proizvođača sirovina: ove zemlje žele da izađu iz zone dolara u pogledu valute za transakcije. Dodajmo tome još i žalbu američke vlade na francusku banku BNP Paribas... Na to da je ova banka izvršila operacije koje nisu u skladu s američkim zakonima, iako se ekspoziture ove banke ne nalaze na teritoriji Sjedinjenih Država, pošto se koristio dolar i pošto se obračunska komora nalazi u SAD američka vlada je smatrala da je prekršen američki zakon. Ovo je izuzetno složeno pravno pitanje, ali nam je sasvim jasno da ovaj presedan, u pravnom smislu reči, može samo da izazove nemir u čitavom nizu zemalja, koje vrše transakcije u dolarima i da ih podstakne da pređu na druge valute za transakcije.

Da li postoji realna mogućnost da se stvori još jedna rezervna valuta osim dolara?

- Ovaj problem odavno postoji! Treba se setiti da je dolar kao rezervna valuta podvrgnut napadima generala de Gola još 1965-66. godine. I redovno, čim nastupi nova međunarodna devizna kriza, opet počinju razgovori o ovom problemu. S jedne strane je jasno da postojeći sistem koji se bazira na neeksluzivnom korišćenju dolara kao rezervne valute, koja ipak preovladava, nije zadovoljavajući. U ovo se može uveriti na osnovu strukture valutnih rezervi različitih centralnih banaka. Može se, na primer, videti da osim dolara postoji i evro, a sad postoji još i mnoštvo novih valuta – kanadski dolar, australijski dolar, singapurski dolar itd. Tako da postoji potreba, u najmanju ruku za diverzifikacijom, a možda postoji i potreba da se promeni sistem.

Može se shvatiti koji putevi se otkrivaju. Radi ostvarenja potpune perestrojke međunarodnog valutnog sistema potrebno je da politički postane moguće održavanje međunarodne konferencije po tipu Breton-Vudske, koja je održana 1944. godine. Čini se da još nije došlo vreme za to – SAD, koje u izvesnom smislu izvlače korist iz postojeće situacije, čine sve kako bi tako i ostalo, ili će barem pokušati da uspore promene.

A drugi put je razvoj valuta koje na regionalnom nivou sve više počinju da igraju ulogu regionalne rezervne valute. Mislim da Kina ima cilj – da njena nacionalna valuta, juan, za nekoliko godina postane rezervna valuta na nivou Pacifičkog obruča, možda zajedno s australijskim dolarom ili čak singapurskom valutom. Kao što je poznato, postoji još i projekat da rublja postane valuta zemalja ZND... Dakle, verovatno je da će postojati mnoštvo valuta koje će postepeno oslabiti pozicije dolara kao međunarodne rezervne valute.

Aleksandar Artamonov,