Sankcije protiv RF prete Nemačkoj gubitkom hiljada radnih mesta

Nemačku privredu sve više brine stanje poslovanja u Rusiji i Ukrajini. Tokom poslednjih godinu dana izvoz nemačke robe u Ukrajinu smanjen je za 31%, a izvoz u Rusiju pao je za 14%. Svaka peta nemačka kompanija zamrzla je svoje investiranje u Rusiju zbog krize.

Nemački privrednici zahtevaju da se ne meša posao sa politikom, trgovinske sankcije prema Rusiji postale su za privredu SRN „čisti otrov“, piše uticajni nemački list Die Welt. Nemačkoj privredi preti gubitak 25000 radnih mesta, ako se nastavi eskalacija ukrajinskog konflikta. U prva četiri meseca ove godine izvoz nemačkih proizvoda u Rusiju i Ukrajinu naglo je pao. Predsednik Istočnog komiteta nemačke ekonomije Ekhard Kordes tražio je neodložno političko rešenje konflikta, prenosi list.

Anketa, koja je obuhvatila oko sto nemačkih kompanija koje posluju u istočnoj Evropi, pokazala je da 44% odlučno istupa protiv pooštravanja međunarodnih sankcija prema Rusiji. 47% ispitanika slažu se da sankcije mogu da budu samo „poslednje sredstvo“ I tek 9% je izjavilo da su sankcije prema Moskvi trenutno aktuelne.

Prema podacima Komiteta, tokom poslednjih godinu dana izvoz nemačke robe u Ukrajinu smanjen je za 31%, na pola milijarde evra. Izvoz u Rusiju pao je za 14%, na 1,7 milijardi evra. Svaka peta nemačka kompanija zamrzla je investiranje u Rusiju zbog krize.

Kordes je to ocenio kao znak za uzbunu, piše Die Welt.

„Mi nismo pribegavali merama u vezi sa uvođenjem sankcija, ali one se kao bumerang vraćaju i udaraju po nama i bitno slabe razvoj našeg poslovanja, citira list Kordesa, ranije generalnog direktora Metroa.

Istočni komitet nemačke ekonomije je ustanova koja ujedinjuje asocijacije nemačkih preduzeća. To je najstariji regionalni projekat nemačke ekonomije. Komitet postoji od 1952.g odine, danas objedinjuje pet velikih poslovnih asocijacija i oko 200 kompanija. Ukupno 105 kompanija radi u Rusiji i u Ukrajini, njihov promet u tim zemljama iznosi preko 32 milijarde evra, a broj zaposlenih dostiže 70 000.

Kako su SAD i Evropska unija uveli sankcije ruskim političarima i biznismenima?

SAD su 17. marta odlučile da uvedu sankcije visokopozicioniranim ruskim političarima, a ministri spoljnih poslova Evropske unije dogovorili su se o uvođenju sankcija ruskim i ukrajinskim zvaničnicima, koje smatraju odgovornim za „potkopavanje teritorijalne celovitosti Ukrajine“. Zatim je na američku listu stavljeno oko 20 ruskih funkcionera, biznismena i parlamentaraca. Takođe je proširena i lista sankcija Evropske unije.

Američke vlasti stavile su na spisak suvlasnika banke „Rusija“ Jurija Kovaljčuka, direktora RŽD Vladimira Jakunjina, biznismene Borisa i Arkadija Rotenberg i Genadija Timčenka. Osim toga, sankcije su uvedene i banci „Rusija“.

28. aprila SAD su na listu dodale još sedam zvaničnika RF i 17 kompanija, a EU je proširo listu za 15 osoba. Na kraju se na listi sankcionisanih nalazi više od 40 ruskih političara i biznismena, uključujući i one sa Krima.

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut