Sveta stolica za Kosovo u UN

Na jesen Priština može da pokuša da dobije status posmatrača u UN. Punopravno članstvo iz objektivnih razloga nije moguće. Za sada. Mada kosovske elite nemaju jedinstveno mišljenje povodom toga da li je sada odgovarajući momenat, sasvim je verovatno da čak pomoćno mesto u klubu nacija za Prištinu će postati nešto poput prestola. Makar za unutrašnju upotrebu.

Odlazeći predsednik Evropske komisije Barozu u Beogradu je ovih dana prosledio vlastima ”semafor”, dokument gde je u zeleno-žuto-crvenim bojama bilo izloženo šta je Srbija na putu u EU učinila dobro, a šta ne. Rizikovaćemo da pretpostavimo da su u bojama koje zabranjuju kretanje (u EU) bile i tačke koje su vezane za Kosovo.

Zato će pitanje odnosa južne srpske pokrajine sa UN pre ili kasnije postati vrlo aktualno. Direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane (IFIMES) Zijad Bećirović je podsetio Glas Rusije da Beogradu i Prištini predstoji da naprave još mnoštvo koraka ka ugovoru o "dobrosusedskim odnosima", čiji integralni deo, kako smatra ekspert, postaće mogućnost za Kosovo da postane član UN. Međutim...

- Status posmatrača ne znači puno u Ujedinjenim nacijama. Mi imamo sada dve države koje su posmatrači u Ujedinjenim nacijama – Sveta stolica, odnosno Vatikan i Palestina. Naravno, iz statusa posmatrača ne mogu se vući neka posebna prava, jer status posmatrača dodeljuje Generalna skupština UN-a, znači ne ide preko Saveta bezbednosti, tako da u primeru Kosova uvek postoje Rusija i Kina, koje bi zablokirale punopravno članstvo Kosova, odnosno tu proceduru za primanje u članstvo UN-a. Kao što su recimo Sjedinjene Američke Države blokirale prijem Palestine. Mislim da status posmatrača vlasti u Prištini više žele radi svojih unutrašnjo-političkih potreba, nego što faktički taj status donosi praktično samom Kosovu i njegovim građanima.

Teško je poricati da je mogući status još jedna šansa da se istakne na međunarodnom nivou i ”štiklira” tačka na spisku znakova državnosti, zajedno sa članstvo u MMF i EBRR, na primer. Naravno, ima stvari na koje Beograd praktično ne može da utiče. Ali verovatno ne na ono što je ”pred nosom”. Tačnije u regionu se dešavaju čudne stvari. Kao što se zna, Briselski sporazumi porazumevaju da Beograd i Priština ne smetaju jedno drugom da se bave evrointegracijom i regionalnom saradnjom. Uslov koji je unapred nepovoljan za Beograd. Objašnjavajući jasnim jezikom Mundijala, to je kao dogovor reprezentacije Brazila i reprezentacije Fidžija koja ne učestvuje u prvenstvu da ne smetaju jedna drugoj da postanu šampioni. Fidži, on je Kosovo, nikada nije prošao kvalifikaciju. Ipak Brazil, on je Srbija, čini sve da pošalje Fidži odmah u osminu finala, preskočivši grupnu etapu. Na primer, Srbija nije blokirala, mada je mogla, članstvo Kosova u organizaciji SEECP, čiji je glavni zadatak jačanje saradnje i solidarnosti među državama regiona. Jednom reči, u njega ulazi 2 od 5 zemalja EU koje nisu priznale Kosovo. I ovaj događaj je izazvao mnogo manji odjek nego koketiranja evropskih fudbalskih činovnika sa reprezentacijom Kocova — a to već da se zatvori tema sporta broj 1.

Setimo se da je svojevremeno jedan od nemačkih fondova nudio projekat prema kojem bi Kosovo dobilo mesto u UN, ali bez priznanja suvereniteta od strane Srbije. Liči na bračni par koji se već razveo, ali muž ipak predstavlja svoju bivšu kao aktualnu. I čudno je što je ovaj model predložila nevladina organiazcija koja nosi ime čoveka koji je obnavljao posleratnu Nemačku, autora aforizma koji je očigledno nepoznat u Srbiji predstavnicima ”svi protiv nas!”-elite.

”Kada drugi misle da si gotov, upravo tada treba početi” - govorio je Konrad Adenauer.

Timur Blohin,