Senator: SAD pretvorile Irak u obećanu zemlju za islamiste

U Iraku ekstremisti radikalne grupacije „Islamska država Iraka i Levanta“ zauzimaju grad po grad i približavaju se Bagdadu. Zemlja, gde su prisutne konfesionalne protivrečnosti, raspada se na delove. Akcije Zapada, koje su svojevremeno provocirale krizu, samo produbljuju takvu situaciju.

Od početka juna je u Iraku od ekstremista poginulo više od hiljadu ljudi. Stotine ljudi je ranjeno. Takve su podatke oglasile ove nedelje UN. Osim toga, na severu zemlje i u Bagdadu ljudi često nestaju. Između ostalih, samo je grupacija IDIL kidnapovala nekoliko desetina građana Indije i Turske.

Ta ekstremistička grupacija – IDIL – nastala je protekle godine posle ujedinjenja ekstremista, povezanih s Al-Kaidom. Danas oni kontrolišu deo naselja u Iraku i, prema nekim podacima, dve granične stražarnice na granici s Jordanom i Sirijom. Dakle, IDIL može da obezbedi sebi mogućnost da dobije pomoć iz susednih zemalja. Ekstremisti su okupirali nekoliko krupnih gradova na zapadu Iraka, te se usmeravaju prema glavnom gradu – Bagdadu.

Takva je situacija bila programirana 2003. godine, kada su SAD odlučile da donesu u Irak nezavisnost, te su poslale tamo svoje snage. Godinu dana posle početka američke okupacije Irak je faktički prestao da postoji kao jedinstvena država. Sve dalje akcije američke administracije su samo pojačavale taj raskol, – smatra ekspert Instituta Bliskog Istoka Sergej Seregičev.

- Formalno, u planovima američke administracije, ukoliko znam, nije prisutna misao o izdvajanju Kurda u posebnu državu, centralnog Iraka – takođe u posebnu državu. Amerikanci istupaju za federativni Irak. Druga je stvar, što je to veoma složeno ostvariti. Irak se razvalio – to je činjenica. Kurdi su izdvojeni. U centralnom delu se vodi borba za vlast, IDIL se sprema da juriša na Bagdad. U Južnom Iraku je svoja situacija.

Posle 7 godina okupacije SAD su ipak povukle snage, ostavivši za sobom razoren sistem bezbednosti i neefikasne vlasti. Kako smatra bivši ministar spoljnih poslova Nemačke Joška Fišer, deo krivice za situaciju na Bliskom Istoku snosi i današnji predsednik SAD Barak Obama. Pretenzije Fišera se sastoje u suviše užurbanom povlačenju snaga iz Bagdada i suviše pasivnom stavu SAD u vezi sa sirijskom krizom. Doduše, teško da bi došlo do mira i da je stav Vašingtona aktivniji.

Barak Obama danas, izgleda, odlučio je da demonstrira svoju snagu i odlučnost, te popustio pod pritiskom kongresmena, koji ga optužuju za mekuštvo. On je zamolio kongres za odobrenje pomoći sirijskim ustanicima u iznosu 500 miliona dolara. Na takav način u Vašingtonu računaju da stabilizuju situaciju u regionu i pomognu u borbi protiv islamista iz IDIL na severu Iraka. U Moskvi, doduše, smatraju da bi taj novac trebalo iskoristiti razumnije. Prema rečima stalnog predstavnika RF pri UN Vitalija Čurkina, SAD sipaju ulje na vatru sirijskog konflikta, umesto da insistiraju na političkom rešenju.

Sami Amerikanci, kojima su dojadili stalni troškovi za ratove, sve manje podržavaju politiku predsednika. Prema podacima poslednjih anketiranja, više od 40 odsto stanovnika SAD povezuje zaoštravanje situacije u Iraku s akcijama Vašingtona.

Priznaju to i na zvaničnom nivou. Senator-republikanac Rend Pol u intervjuu CNN nazvao je spoljnu politiku SAD glavnim uzrokom širenja terorizma na Bliskom Istoku. Kako je izjavio političar, upravo zahvaljujući prekomernom uvlačenju SAD u konflikt, Irak „se pretvorio u obećanu zemlju za islamiste“. Prema njegovim rečima, naoružavajući sirijske ustanike, SAD su faktički istupile kao saveznici grupacije IDIL, koja postaje sve hrabrija.

SAD su se same uterale u klopku, - kaže naučnik Instituta međunarodnih istrživanja MGIMO MIP Rusije Leonid Gusev.

- Situacija je za Baraka Obamu veoma teška. Ispalo je da se on našao u zamci svog političkog programa. Kada je on bio 2008. prvi put izabran za predsednika, on je imao „antibuševski“ program, pre svega, Buša je on grdio u svojim istupanjima za to, što je Amerika ušla u Irak, što odande donose mrtvačke sanduke američkih vojnika i vojnika koalicije. On je istupao kao mirovnjak, zato je dobio Nobelovu nagradu mira. A sad mora da istupa sa parolama, s kojima je istupao Buš: uvesti snage, početi bombardovanja.

SAD, koje su prvo stvorile problem, sada pokušavaju da ga reše – ili, u najmanju ruku, prave se da pokušavaju. U poslednje vreme Irak često posećuju zapadni političari. Početkom ove nedelje je u Bagdad stigao državni sekretar SAD Džon Keri da bi ubedio mesne vlasti da stvore takozvanu „vladu nacionalnog spasa“, kuda, osim šiita, morali bi da uđu suniti i Kurdi. Posle toga je Keri posetio Irački Kurdistan, gde je pozvao mesne stanovnike da aktivnije učestvuju u političkom regulisanju situacije. U ovoj situaciji SAD, kao i uvek, deluju isključivo u svom interesu, - uveren je naučnik Instituta orijentalistike Boris Dolgov.

- Nije tajna da su se posle pada režima Sadama Husejna SAD oslanjale na šiitske snage, koje su bile oponenti Sadama Husejna. Formirana u Bagdadu vlada, gde su glavnu ulogu igrali šiiti, došla je na vlast uz pomoć Amerikanaca. Međutim, kada je ta vlada počela da se zbližava s Iranom, to se kosilo s američkim interesima, jer je Iran za SAD oponent. Danas Amerikanci žele da bi u vladu ušli suniti, koji se neće zbližavati s Iranom.

I ministar spoljnih poslova Velike Britanije Viljem Hejg je pozvao iračke političare da zaborave na sve protivrečnosti. On je došao u zemlju u nenajavljenu posetu.

Međutim, izgleda, nije ništa uspelo. Kako je izjavio premijer Iraka Nuri al-Maliki, formiranje „vlade nacionalnog spasa“ protivreči ustavu i krši politički proces. Verovatno će Zapad preduzeti nove pokušaje da uspostavi mir i demokratiju u Iraku.

Marija Baljabina,