Predsednički izbori u Turskoj: Erdogan ili u predsednike, ili pod sud

Turci ove nedelje počinju teške izbore za novog predsednika zemlje. On se sada bira na petogodišnji mandat, umesto semdogodišnji i odrediće politiku regionalne sile najmanje u narednih 10 godina.

Prvi put u istoriji zemlja će birati šefa države na izborima 11. avgusta direktnim glasanjem. Do sada je to činio parlament. Ove nedelje završava se kandidovanje zvaničnih kandidata za ovu dužnost. Od vladajuće islamske Partije pravednosti i razvoja (AKR) pretenduje aktualni premijer Redžep Tajip Erdogan.

Erdogan će morati da se bori za fotelju i moraće da se bori žestoko. Posle serije grandioznih skandala sa korupcijom uz učešće poslenika AKR i ministara vlade, situaicija se sada razvija tako da će Erdogan ili pobediti i postati predsednik, ili će izgubiti i postati osuđeni. Opozicija tvrdi da ona ima dovoljno informacija o umešanosti 60-godišnjeg premijera u korpciju. Teško da su se ranije prema izborima u Turskoj odnosili sa više pažnje nego danas. Ankara je jedan od glavnih faktora u regionu i od njenog stava zavisi i regulisanje ponovo zaoštrene iračke krize, i stabilizacija Sirije, i odnosi Zapada sa Iranom i odnosi Zapada sa Turskom.

Sada Erdogan vrlo pažljivo procenjuje situaciju oko ruskih granica. Očigledno premijer ne želi da ”ljulja čamac” i dobije dodatne regionalne probleme za Ankaru, smatra ruski politikolog Stanislav Tarasov.

- Mada su irački pobunjenici sada uzeli 48 turskih talaca, uključujući konzula u Mosulu, Ankara daje isključivo oprezne izjave. Erdogan preseca antiiračku kampanju u turskim medijima. Vrlo oprezne izjave su čuju na račun Sirije. Ranije na račun predsednika Bašara Asada obrušavala su se samo prokletstva. Turci se očigledno boje da budu uvučeni u neku spoljnopolitičku avanturu u aktualnom predizborom periodu. Ako pobedi Erdogan, treba očekivati određene spoljnopolitičke promene. Turci će početi da se distanciraju od Zapada.

Ruski ekspert napominje da za više od jedne decenije uprave Erdogana, Turska je stasala do razmera vodeće ekonomske sile. Što priznaju čak njegovi protivnici. Ona je stabilno ušla u vodeću ekonomsku dvadesetoricu sveta.

Sada, sa svojih stabilnih ekonomskih pozicija, Erdogan ima pravo da podseti Zapad, posebno EU, na sve prošle uvrede i poniženja. U prvom redu radi se o neželji EU da primi Ankaru u EU. Evropska saga Turske toliko je indikativna da bi trebalo da je prouči Ukrajina, kako bi se izbavila od ”evroiluzija”, kaže Stanislav Tarasov.

- Ankara je potpisala sporazum o pridruživanju sa EU još pre 51 godinu, 1963. godine! Prijavu za kandidaturu ona je predala 1987. godine! Ali do sada Turska se nije približila vratima EU, mada se pregovori o ”adaptaciji njenih zakona prema zakonima EU” do danas vode. Protiv stupanja Ankare zalažu se Francuska, Nemačka i posebno Grčka, davni antagonista Turske. Pariz i London ne žele da puste u EU zemlju koja može da popuni Evropu svojim gastarbajterima. Uz to Brisel ne želi da dobije člana sa neregulisanim teritorijalnim problemom — kiparskim pitanjem, koje truje odnose Ankare i Atine. Ukrajina slične probleme ima u mnogo oštrijem obliku. Brisel sada oseća ”hlađenje Erdogana” i na sve načine pokušava da podigrava njegovim oponentima na izborima. Između ostalog, Ankara će biti sklona da vodi nezavisnu politiku, čak ukoliko pobedi njegov glavni oponent Ekmeledin Ihsanoglu.

Opozicione svetovne Republikanska narodna partija i Partija nacionalne akcije ističu kao svog jedinog kandidata bivšeg generalnog sekretara Organizacije islamske saradnje Ekmeledina Ihsanoglua. Doktor filozofije, predvač turskog i književnosti, teolog i diplomata vrlo je poštovan u tjurskom i arapskom svetu. Ihsanoglu je veliki pristalica jačanja odnosa sa Rusijom i naziva predsednika Vladimira Putina svojim prijateljem.