Rusija i Kina odobrile godišnji plan za zaštitu prirode

Ekolozi Rusije i Kine su odobrili plan zajedničkog rada. U gradu Spasku-Daljnjem održana je sednica Radne grupe u vezi s pitanjima transgraničnih prirodnih teritorija pod specijalnom zaštitom (PTSZ). Posebnu pažnju učesnici susreta su posvetili problemu očuvanja biodiverziteta u „pograničnim“ nacionalnim parkovima dveju zemalja.

Ovo je već osmo po redu zajedničko savetovanje Rusije i Kine. Svake godine strane naizmenično bivaju domaćini susreta. Prošle godine su ekolozi razmatrali probleme pograničnih PTSZ u kineskom gradu Huh-Hoto ( Hohhot ), a ove godine su se okupili u ruskom Spasku-Daljnjem. Zamenik direktora za nauku FDBU „Zemlja leoparda“ Jelena Salmanova je objasnila „Glasu Rusije“:

- Uvek se biraju teritorije koje se nalaze na granici susednih država. U toku zasedanja razmatraju se rad koji je obavljen u toku godine i planovi za buduću saradnju. Na ovogodišnjem zasedanju potpisan je protokol i usaglašene su zajedničke aktivnosti za narednu godinu.

Jedna od stalnih tema sednica Radne grupe je očuvanje na transgraničnim teritorijama retkih mačaka – amurskog tigra i dalekoistočnog leoparda. U aprilu 2014. godine potpisan je sporazum između ruskog nacionalnog parka „Zemlja leoparda“ i suseda iz KNR – nacionalnih parkova Hunčun i Vančin. Kontrola realizacije ovog sporazuma, uključujući sprovođenje godišnjeg fotomonitoringa šarenih mačaka kao posebna tačka je navedena u godišnjem planu zajedničkog rada na zasedanju u Spasku-Daljnjem, istakla je Jelena Salmanova. Po njenim rečima porast broja dalekoistočnih leoparda primorava ih da osvajaju kineske šume koje se graniče s Rusijom, u kojima je leopard ranije živeo, ali je kasnije bio istrebljen. Za ruske naučnike je važno da znaju kakva je sudbina ovih „odbeglih“ leoparda u inostranstvu, na samoj teritoriji Kine.

- Mi smo na ruskoj strani već dobili prve podatke uz pomoć fotozamki i dobro poznajemo situaciju dalekoistočnog leoparda u Rusiji. A situacija u Kini još uvek nije jasna. Ali, u toku saradnje su već započeta zajednička istraživanja leoparda po jedinstvenim metodikama, vode se pregovori o razmeni podataka. U najskorije vreme ćemo moći da odgovorimo na glavno pitanje – koliko leoparda živi u Kini.

Trenutno je dalekoistočni ili amurski leopard najmanje zastupljena divlja mačka na Zemlji. Lov na njega je zabranjen 1956. godine, grabljivac je upisan u Crvenu knjigu Međunarodnog saveza za zaštitu prirode. U Rusiji populacija amurskog leoparda nije veća od 50 individua.

U nacionalnom parku „Zemlja leoparda“ po podacima redovnog monitoringa, živi 36 grabljivaca. Za nekoliko dana počinje obeležvanje svih njegovih šarenih stanovnika. Oblik šara na koži svake mačke je neponovljiv. Upravo šare predstavljaju svojevrstan dokument leoparda. Slike grabljivaca s fotozamki će biti izložene na sajtu „Zemlje leoparda“. I svako onaj ko to želi može da smisli ime grabljivca koji mu se svidi. U akciji mogu da učestvuju ne samo stanovnici Rusije, već i stranci. Sve informacije se dubliraju na engleskom jeziku. Možda će se pojaviti leopardi s kineskim imenima na koje rusko uho nije naviklo, ističe Jelena Salmanova.