Hrvatska u EU: godinu dana kasnije

Hrvatska je pre godinu dana postala 28. član EU. U zemlji ovaj događaj je bio obeležen prazničnim koncertima na trgovima velikih gradova.

Ali opšte raspoloženje je bilo... da tako kažemo, mešovito, jer ova godina za Hrvate nije bila laka: ekonomski pokzatelji su na nivou neprosperitetne Grčke i Kipra, visoki je nivo nezaposlenosti, posebno među mladima... Ipak ovi problemi su bili sasvim očekivani. Jer mogućnosti i perspektive koje se otvaraju pred članovima EU su neka verovatnoća koju još treba realizovati.

I tako u aktivu pristalice EU imaju sledeće pokazatelje:

Hrvatska dobija od EU solidna sredstva, na primer, još u aprilu hrvatski ministar za regionalni razvoj i fondove EU Branko Grčić je izjavio da u tekućoj godini zemlja je uzela iz fondova više sredstava nego što je platila u blagajnu EU, i izrazio je nadu da će se takav rezultat očuvati do kraja godine.

Eksperti ocenjuju bankarski sistem kao ”prilično zdrav”. To i niz faktora mogu da spreče da Hrvatska dospe na spisak ”glavnih problema EU”. Pored toga, Evropska komisija koja je već naterala Zagreb da dva puta revidira budžet, pomaže da se drži pod kontrolom državni dug.

Prilikom stupanja u EU bio je usavršen sudski sistem, tako da su investicije sada zaštićene bolje nego ranije.

Velika je verovatnoća da će do 2015 stupiti u šengensku zonu. Neke konsalting kompanije, na primer Ernst & Young, smatraju da će 2015. započeti postepeni uspon hrvatske ekonomije, oni su uz to izračunali da je broj investicionih projekata u Hrvatskoj u poslednje vreme skočio za 36%.

Ipak, mnogi ekonomisti smatraju: za sada je najbolje što očekuje Hrvatsku stagnacija, promene nabolje ne treba očekivati. Hrvatski mediji sve češće ukazuju da stupanje u EU, naravno, otvara za Hrvatsku tržište sa pola milijarde potencijalnih potrošača, ali potrebno je vreme, novac i marketinška veština da se na njemu utvrdi (i nije činjenica da će uspeti). Uz to u Hrvatsku posle stupanja u EU jurnula je roba iz drugih država-članica EU, i hrvatski proizvođači često ne izdržavaju konkurenciju. A tržište Centralno-evropske asocijacije slobodne trgovine, gde ulaze zemlje bivše Jugoslavije koje nisu stupile u EU, i Albanija, sada je zatvoreno. Hrvatska je, uzgred, tamo izvozila 45% svoje poljoprivredne produkcije.

Pa i investitori, bez obzira na povoljne prognoze, zamišljeni su: Hrvatska je za njih zemlja, naravo, privlačna, ali ne jedina. Na primer, U Rumuniji i Sloveniji se otvaraju efikasnije nova radna mesta.

Uz sve ostalo neki ”stubovi” EU, između ostalog Nemačka, sve glasnije negoduju povodom toga što se novac poreskih obveznika troši na podršku manje uspešnih zemalja.

Tako da budućnost Hrvatske će se najverovatnije određivati ne time što je ona članica EU, već time koliko će efikasno njena vlada izlaziti na kraj sa tekućim problemima, tačnije, na kraju krajeva, od samih Hrvata.

Vera Žerdeva,