Željko Injac: Jevrejski faktor u ukrajinskoj krizi

Jevrejska zajednica egzistira na prostoru Ukrajine od samog početka Kijevske Rusije. Jedna od gradskih kapija Kijeva iz vremena Jaroslava Mudrog zvala se „Židovska“. Ono što je zanimljivo je da 5% svetske populacije Jevreja potiče iz zapadne Ukrajine iz oblasti Galicije i Bukovine. Sudbina Jevreja na prostorima sadašnje Ukrajine kroz vekove nije ništa drugačija od sudbine njihovih sunarodnika širom hrišćanske Evrope. Getoizirani i pod budnim okom vlasti, često progonjeni i desetkovani, opstali su Jevreji u Ukrajini do današnjih dana. 1926 godine u Ukrajini je živelo oko 2 720 000 Jevreja. Ipak najveći progon i uništenje ukrajinski Jevreji doživljavaju za vreme kvislinške pronacističke vlasti Stepana Bandere. U ukrajinskom holokaustu ubijeno je oko 900 000 Jevreja. Najpoznatije stratište je Babij Jar, jaruga u blizini Kijeva gde je pobijena većina kijevskih Jevreja. Po popisu iz 1959 u Ukrajini se nalazi oko 840 000 Jevreja. Tokom hladnog rata ovaj broj konstantno opada da bi padom komunizma nastao masovni egzodus Jevreja iz Ukrajine prevenstveno u Izrael. Trenutno u Ukrajini živi oko 300 000 Jevreja. Za Jevreje u Ukrajini HH vek je predstavljao period između komunističkog čekića i nacističkog nakovnja. Boljševička deklaracija „o pravima naroda Rusije“ svim nacijama daje pravo na samoopredeljenje, jednakost pa i odcepljenje. To što Jevreji nisu posebno pomenuti u ovoj deklaraciji odražava stav potpisnika deklaracije Lenjina da Jevreji ne predstavljaju narod. Tako Jevreji kao „nenarod“ već isključivo verska zajednica ostaju bez skoro celokupne svoje imovine dekretom o odvajanju crkve (i verskih zajednica) od države i nacionalizacijom. Tradicionalni antisemitizam ovih prostora dodatno narasta u narodu zahvaljujući novim mitovima i predrasudama o jevrejskoj populaciji u periodu Sovjetskog Saveza. Iako je gladomor (namerno izazvana glad ) koji je desetkovao stanovništvo istočne Ukrajine bio klasičan satrapski projekat Staljina u narodu je rasprostranjen mit da je pravi uzročnik ovog događaja jevrejska zajednica. Antikomunistički opredeljeni Rusi i Ukrajinici i danas smatraju odgovornim Jevreje za pad carske Rusije i uspostavu antihrišćanskog komunizma jer je dobar deo boljševika i gotovo većina menjševika bila iz redova jevrejskog naroda, iako su ovi komunisti bili jasno ateistički opredeljeni a neretko i antisemitski. Trenutna dešavanja u Ukrajini polarizuju jevrejsko stanovništvo toliko da se oni nalaze s obe strane sukoba. Nekolicina Jevreja je poginula u majdanskim demonstracijama. Takođe u trenutnu ukrajinsku vladu je ušao izvesni broj Jevreja. Dok se u istočnoj Ukrajini Jevreji nalaze među proruskim „separatistima“ čak i na ključnim mestima jer im je blizak antifašizam na istoku. Međutim ukrajinski neonacisti pre svega Desni Sektor ne uliva preterano poverenje jevrejskoj zajednici, čak i onom njenom delu koji nema pozitivan odnos prema Rusiji. Desni Sektor svoju ideologiju baštini na nacističkoj prošlosti i mada se u ovom momentu ograđuju od otvorenog antisemitizma njihovih aktivista niko razuman ne može garantovati da im kao metu u postkonfliktnoj Ukrajini umesto proruskih demonstranata ne zamane Jevreji. Na opasnost po Jevreje zbog antisemitizma ekstremne desnice čije falange haraju Ukrajinom upozoravaju kritički jevrejski krugovi u SAD, koji su svesni da Obamina administracija podržava ovakve ideološke i političke krugove u Ukrajini. Jevrejska zajednica nije toliko brojna da bi značajno uticala svojim opredeljenjem u sadašnjim sukobima, međutim i pored toga primetan je oprez i dušebrižništvo obe sukobljene strane prema ukrajinskim Jevrejima. Obe strane nastoje da ne provociraju Jevreje ili ako je moguće da ih pridobiju „za svoju stvar“. Jasno je da je ova naprasna judeofilija običan politički marketing. Možda ne toliko da bi se pridobili Jevreji za sopstvene interese, koliko da se od njih ne naprave opasni neprijatelji. Jer je obema stranama stalo da upravo sebe prikažu pred svetom kao one koji su u pravu što bi bilo vrlo teško ukoliko bi im Jevreji bili neprijatelji. No uprkos ovom dušebrižništvu obe strane se ne libe da jevrejsku zajednicu koriste u svoje političke i propagandne svrhe. Putinov zaštitnički i pokroviteljski nastup kojim osuđuje povampirenje nacizma u Ukrajini nasuprot kome stavlja borbu crvenoarmejaca kao rusku tekovinu je jednako doživljen s nepoverenjem od jevrejske zajednice kao i obećanje Desnog Sektora o odricanju od antisemitizma. U Džeruzalem Postu i drugim jevrejskim medijima se mogu naći satirični članci u kojima se ironično pohvaljuje ovaj novi judeofilni trend Rusa i Ukrajinaca. Do događaja u Odesi zapadna štampa je intenzivno propagirala da je antisemitizam jedino prisutan u istočnom delu Ukrajine kod proruskih snaga, pri čemu se kao jasan primer tog antisemitizma prikazuju ataci na sinagoge u Zaporožju i Simferopolju. No i posle obećanja koje je Desni Sektor dao jevrejskoj zajednici u Odesi koja broji oko 30 000 Jevreja dogodili su se incidenti u kojima su ubijeni i Jevreji (spaljivanje ljudi). Očigledno je da je na zapadu Ukrajine i naročito u Desnom Sektoru antisemitizam jak, a možda i jači od antirusizma. Mada lideri jevrejskih zajednica pokušavaju da se koliko je to moguće drže po strani i iznad podela ipak je to u ovakvoj situaciji gotovo nemoguće. Tipičan primer manipulacije jevrejskom zajednicom jeste flajer koji se pojavio u Donjecku u novinama „Novosti Donbasa“ u kome se pozivaju Jevreji da se registruju kod komesara inače će snositi posledice kao što su zaplena imovine ili deportacija. Američki državni sekretar Džon Keri je požurio da osudi antisemitizam proruskih snaga Donjecke oblasti dižući medijsku oluju na konferenciji u Ženevi. Međutim narednih dana predsednik Donjecke republike i glavni rabin grada su demantovali ove glasine navodeći da je flajer lažan i da ima za cilj diskreditaciju republike i jevrejske zajednice. Ovakvih propagandnih akcija koje ciljaju na to da se poseje seme razdora i konflikta između Jevreja i proruskog istoka zemlje je bilo i biće ih još. One su potrebne da bi se neutralisalo ogorčenje Jevreja američkom podrškom antisemitskim krugovima u ukrajinskoj politici. Naime tada će mnogi Jevreji pomisliti – „Desni Sektor jesu u velikoj meri ekstremisti, nasilnici i antisemiti, ali i na proruskom istoku zemlje ima antisemitizma“. Partija Svoboda na čijem čelu stoji istaknuti ukrajinski antisemita Oleg Tjagnibok na izborima 2012 osvojila je 10% glasova. Centar Simon Vizental je uneo ime Olega i njegovog zamenika Mirošničenka među deset najozloglašenijih antisemita u svetu. Uloga partije Svoboda u evromajdanskom prevratu je bila značajna. Zajednički nastup američkog senatora Džona Mekejna sa Tjagnibokom prošle godine na Kijevskom trgu je izazvao ogroman revolt jevrejskih organizacija širom sveta jer se time demonstrirala otvorena podrška američke vlade jednom od najesktreminijih antisemita danas u Evropi. Tom prilikom je šef jerusalimskog odeljenja Centra Simon Vizental Efraim Zurof izjavio: „Mekejn se preračunao. On očigledno nema predstavu sa kim je bio na sceni. Ako je znao ko je Tjagnibok onda stvari stoje još gore. To samo govori koliko su beskrupulozni američki političari“ . Na proteklim izborima partija Svoboda koja je po veličini četvrta u Ukrajini osvojila je jedva 1% glasova. Dmitrij Jaroš i njegov Desni Sektor nisu uspeli ni 1% glasova da pridobiju na izborima. Tako su ekstremni desničari čija je uloga u svrgavanju prethodne vlasti bila ključna praktično istisnuti iz političkog života Ukrajine, čime se želi na neki način marginalizovati neonacistički imidž «boraca sa evromajdana». Međutim tu ne prestaje interesovanje sukobljenih strana za Jevreje u Ukrajini. Porošenko koji je odneo pobedu na proteklim ukrajinskim izborima sa 54% glasova po izveštaju ruske državne televizije (Rossiя 1) je po ocu Jevrejin iz Odese čije je prezime Valtsman koji je 1956 uzeo prezime svoje žene. Tako je prošle godine Porošenkova portparolka Irina zatražila da se ukloni ime Porošenka sa liste Forbs Izrael najbogatijih ljudi sveta. Na ovu informaciju koja je stigla iz Rusije za sad nema adekvatnog odgovora sem diplomatske izjave Jozefa Ziselesa predsednika saveza jevrejskih organizacija i zajednica Ukrajine koji kaže da poreklo Porošenka nije predmet njegovog interesovanja ali da raširena vest o njegovom jevrejskom poreklu uopšte nije narušila njegovu popularnost što govori o tolerantnoj prirodi ukrajinskog društva uprkos ruskoj propagandi. Očigledno je da je uloga Jevreja, kako lokalnih tajkuna tako i onih iz SAD i Izraela izuzetno značajna za razvoj krize u Ukrajini. Uspeh američke strategije u rušenju predsednika Janukoviča preko desničarskih falangi Desnog Sektora ne bi bio tako efikasan bez uticaja Jevreja, pa stoga bi i eventualna ruska kontrastrategija morala da računa na ovaj faktor koji možda na površini nije tako očigledan ali je izuzetno uticajan. Pouka ukrajinske krize je - da niko ne želi da ima Jevreje protiv sebe, ali isto tako da niko ne zna na koju će se oni stranu okrenuti pri promeni geopolitičkih uslova na terenu i nove percepcije njihovih interesa.