Rusija pojačava kontrolu nad arktičkim granicama

Rusija pojačava kontrolu nad arktičkom vazdušnom granicom. Po planovima Ministarstva odbrane RF u toku ove godine će punktovi protivvazdušne odbrane i navođenja borbene avijacije biti podignuti na obali Severnog ledenog okeana. Obnavljanje infrastrukture protivvazdušne odbrane na arktičkim ostrvima će se završiti u jesen 2015. godine.

Planirano je da u najskorije vreme na arktičkim ostrvima bude podignuto pet stacionarnih objekata za radiolokaciju i punktova za navođenje avijacije: na ostrvu Srednji u arhipelagu Severna zemlja, na ostrvu Aleksandrina zemlja u arhipelagu Zemlja Franca Josifa, na Vrangelovom ostrvu, rtu Šmita i na Južnom ostrvu u arhipelagu Nova zemlja. U svakoj tački će se pojaviti radar za protivvazdušnu odbranu i dispečerski punkt za kontrolu letova, kako civilne, tako i vojne avijacije. Sve informacije o kretanju u vazdušnom prostoru iznad obale Arktika prenosiće se u komandni punkt PVO u Moskovskoj oblasti. Pošto na ledu nema kopnene vojske, a brodovima je teško da „preoru“ okean, vojno nadleštvo rešava zadatak nacionalne odbrane u regionu uz pomoć avijacije, ističe direktor Centra za društveno-politička istraživanja Vladimir Jevsejev:

- Ne mislim da treba da se spremamo za velika borbena dejstva u arktičkoj zoni. Ali svim našim susedima i partnerima treba da bude jasno da je Rusija spremna, ukoliko bude potrebno, da brani svoje pozicije na arktičkim granicama. Ako razmotrimo – hipotetički – vazdušni ili raketni udar po Rusiji, u slučaju da on potekne, na primer, od SAD, rakete će poleteti upravo iz pravca severa, odnosno iz smera pola. Pošto je to najkraća putanja, moguće je da tamo krenu i avioni, na primer, strateški bombarderi. Zbog toga je za Rusiju važno da kontroliše arktičku zonu.

U vreme SSSR tačke PVO i upravljanja ratnom avijacijom nalazile su se na celoj severnoj obali zemlje. Međutim, većinu njih je vojska napustila 1990-ih godina. Arktički pravac je postao najranjiviji. U sadašnjim geopolitičkim uslovima, imajući u vidu sve veće interesovanje raznih zemalja za prirodna bogatstva arktičkog podvodnog kopna, to je nedopustiva situacija, ističe direktor Centra za društveno-politička istraživanja Vladimir Jevsejev:

- Pojačavanje ruske kontrole nad vazdušnim prostorom u arktičkoj zoni pre svega je uslovljeno time što u regionu počinje aktivno vađenje različitih resursa s podvodnog kopna, a takođe raste kretanje brodova Severnim morskim putem. Pritom interesovanje za arktičku zonu ispoljava veliki broj država od kojih ni iz daleka nemaju sve izlaz ka Severnom ledenom okeanu. Postoje pokušaji nelegalnog prodiranja u ovu zonu, između ostalog, od strane SAD. S ove tačke gledišta vrlo je važno ne samo da Rusija deklariše svoja prava na kopno pod vodom, već i da može da osigura bezbednost u arktičkoj zoni.

U poslednje vreme na Arktiku se sve češće pojavljuju vojne snage zemalja NATO. Između ostalog, alijansa je 2012. godine u severnoj Norveškoj obavila obuku Cold Response u kojoj je učestvovalo 16 hiljada vojnika iz 16 zemalja. Bile su angažovane jedinice flote ratne mornarice i avijacije. U martu 2014 godine RM SAD je obavila obuku Ice Exercise, lociravši logor na plutajućoj santi u Severnom ledenom okeanu. U vežbi su učestvovale podmornice.

Rusija pretenduje na deo kopna pod morem s grebenima Mendeljejeva i Lomonosova. Do kraja 2014. godine naučnici treba da prikupe dokaze da ovi grebeni predstavljaju nastavak kontinentalnog dela pod vodom Rusije i da predaju UN molbu za proširenje ruske jurisdikcije. U martu ove godine komisija UN za granice kontinentalnog dela pod vodom je priznala da enklava Ohotskog mora površine od 52 hiljade kvadratnih kilometara predstavlja deo ruske teritorije.

Tatjana Tabunova,