Zapad ratuje zbog albanskih izbeglica, a ruske su „turisti koji obilaze bake“

Ako je nedavna izjava Džen Psaki, portparola Stejt departmenta SAD, da su izbeglice iz Ukrajine ustvari turisti koji su navodno otišli u Rusiju zbog svežeg planinskog vazduha, još nekako mogla da se tumači kao lapsus, onda najnovije saopštenje predstavnika Stejt departmenta Mari Harf, više ne ostavlja sumnju u to da zapadni zvaničnici imaju duple standarde za izbeglice, u zavisnosti od njihove nacionalne pripadnosti i političke orijentacije.

Naime, ona je prvo izrazila sumnju u tačnost izveštaja Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice, a zatim je na prilično uvredljiv način ocenila - da lica koja u poslednje vreme prelaze iz Ukrajine u Rusiju nisu izbeglice, već su to, kako se doslovno izrazila, „možda samo ljudi koji posećuju svoje bake, i odmah zatim se vraćaju natrag“. Međutim, da se ipak ne radi ni o kakvoj iznenadnoj najezdi turista, niti o nepreglednim kolonama ljudi koji dolaze u Rusiju „samo da tetki odnesu lek“, potvrdilo je ovih dana rusko Ministarstvo za vanredne situacije, objavivši najnovije podatke o broju izbeglica, kojih do sada ima 20.000 zvanično registrovanih, i najmanje još tri puta toliko onih koji se nisu registrovali, što znači da trenutno na teritoriji Ruske Federacije ima oko 80.000 izbeglica iz Ukrajine, a taj broj se svakim danom sve više povećava. Zbog takvog masovnog priliva nevoljnika koji beže od rata, po čitavoj zemlji je otvoreno 250 punktova za prihvat izbeglica, koji se zatim raspoređuju u 44 regiona u unutrašnjosti Rusije, gde im se obezbeđuje privremeni smeštaj, a za njihov transport iz ugroženih područja se organizuju specijalni vozovi i avionske linije.

Dakle, već iz ovih nekoliko dramatičnih podataka se jasno vidi da ne može biti ni govora o bezbrižnim turistima koji su došli sa fotoaparatima i ležaljkama, kako je to pretpostavila Džen Psaki, niti o desetinama hiljada brižnih unuka koji su došli da obiđu stare bake i deke, kako je to izjavila druga predstavnica Stejt departmenta, nego se očigledno radi o ljudima koji u Rusiji traže spas od ratnog vihora. Pa ipak, ono što je najzanimljivije, to je činjenica da zapadni političari nisu uvek tako ravnodušni prema izbeglicama. Ali naravno, samo u slučaju ako to nisu ni ruske, ni srpske izbeglice, nego na primer – albanske. Tako je Medlin Olbrajt, bivša šefica američke diplomatije, u svojim memoarima objasnila da je njen nemački kolega Joška Fišer u vreme bombardovanja Srbije pripremio nacrt teksta ratnih ciljeva Severnoatlantskog vojnog saveza, koji je uz američke korekcije kasnije usvojila cela alijansa, a on je glasio: „Srbi napolje, NATO unutra, albanske izbeglice nazad”.

I u tome je izgleda sva suština pogleda na svet zapadnih diplomatskih predstavnika, od Medlin Olbrajt, pa sve do današnjih portparola Stejt departmenta, koji primećuju izbeglice tek u onoj meri u kojoj im to odgovara u kontekstu geopolitičkih interesa. A sve ostale izbeglice, kao na primer srpske i ruske, su izgleda po njihovom mišljenju samo - „last minute“ turisti koji vole jeftina putovanja u nepoznato.

Ratko Paić,

O dešavanjima u Ukrajini čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut