Žene kao katalizator ekonomskog napretka

Povećanje broja zaposlenih žena ušlo je u osnovu strategije ekonomskog razvoja Japana u uslovima starenja stanovništva i sve većeg deficita radne snage. Japanci ne žele da uvoze stranu radnu snagu, a to nije ni tako jednostavno ako se ima u vidu da radnik treba da polaže ispit iz japanskog jezika.

A mnogobrojne Japanke su samo naizgled krhke i pokorne. One većinom poseduju odlično obrazovanje, energične su i pametne, a po računicama stručnjaka, skoro 2,2 miliona žena je spremno da se koliko danas zaposli. Međutim, postoje okolnosti koje ih sprečavaju da rade. Premijer zemlje Abe Sindzo je postavio zadatak da se ove prepreke otklone. To je povećanje broja dečjih predškolskih ustanova, produžavanje porodiljskog odsustva do tri godine, kao i namensko angažovanje makar jedne žene na rukovodećoj funkciji u svakoj kompaniji.

Nesumnjivo, sve promene koje povećavaju mogućnosti i prava žena treba pozdraviti. Tako je premijer-ministar postavio za cilj da se otvori 400 hiljade dodatnih mesta za decu kako bi se svelo na nulu dugo čekanje na red za dečje vrtiće za koje vlada izdvaja subsidije, a s kojim se japanske porodice stalno sreću. Iako po mišljenju japanskih stručnjaka 400 hiljada očigledno nije dovoljno za rešavanje problema. Drugi predlog - da se porodiljsko odsustvo produži sa sadašnjih 12-18 meseci do tri godine – može imati kontra efekat s tačke gledišta karijere. U poslovnom svetu se smatra da dugo odsustvo u celini negativno utiče na perspektivu radnika. Čak i u kompanijama koje i sad nude do tri godine porodiljskog odsustva malo je žena koje ga u potpunosti iskoriste. Većina se vraća na posao u roku od godinu dana zbog osnovanoe brige za svoju budućnost.

Treća ideja za realizaciju potencijala žena je sledeća: do 2020. godine minimum jedno mesto u savetu direktora treba da pripadne ženi. Osim toga, žene treba da zauzimaju 30% rukovodećih mesta u privatnim i državnim strukturama. Međutim, čak i ako se sve kompanije budu pridržavale ovog naloga, status žene na poslu se još uvek ne može uporediti sa statusom koji u Japanu imaju muškarci. Bez obzira na to što je zakon o ravnopravnim mogućnostima prilikom zapošljavanja usvojen pre skoro 30 godina, u korporativnoj kulturi Japana ravnopravnost polova još uvek nije ostvarena. Uostalom, za to postoje određeni razlozi. U Japanu obični radnici skoro uvek pristaju na prekovremeni rad, a i obično rade dugo posle završetka radnog dana. Pristaju na rad daleko od kuće, na rad za vreme vikenda. Ovakav stil rada je moguć za muškarca čija supruga je domaćica, ali teško da je to ostvarivo za ženu koja ima decu.

U angažovanju žena za aktivan posao postoji još jedan protivrečan momenat na koji je skrenuo pažnju predsednik Ruskog kluba u Tokiju Mihail Mozžečkov:

- Žena koje rade u Japanu, naravno, ima više, a mnoge od samog početka žele da rade. Ne da se udaju, da rode i da rade, već jednostavno biraju karijeru. Ako žena radi i može da se izdržava, šta će joj muž kojem treba da kuva, kojeg treba da neguje? Ovakvih žena koje se odlučuju za karijeru ima sve više. Upravo zbog njih opada natalitet. Posebno ako se ima u vidu da su japanski muškarci vrlo galantni kavaljeri i da kod njih u svakodnevnom životu cveta patrijarhat. Tako da jednom delu žena u slučaju da su u stanju same sebe da izdržavaju, brak u suštini nije potreban...

Po prognozama MMF aktivno uključivanje Japanki u tržište rada s izgledom na ravnopravne perspektive za napredovanje u karijeri, moglo bi da poveća BDP od 4 do 8%. Međutim, za ostvarenje takvog nivoa agnažovanja žena koje premijer Abe smatra za temelj strategije ekonomskog razvoja japansko društvo treba da obavi veliki posao. A ni iz daleka ne mogu svi problemi biti rešeni zakonima, odlukama i dekretima vlade. Uostalom, to se ne odnosi samo na Japan, već i na druge zemlje.

Ljudmila Saakjan,