Naučni skup Srbska književnost i Prvi svetski rat

Na naučnom skupu koji je održan u Andrićgradu pod nazivom "Srbska književnost i Prvi svetski rat" u organizaciji Odelenja za književnost Andrićevog instituta u Višegradu povodom 100 godina od Vidovdanskog atentata i početka Prvog svetskog rata je sagledana srbska književnost koja je nastajala u vreme Velikog rata i književno stvaralaštvo autora koji su pisali u posleratnom periodu inspirisani dešavanjima u vezi sa povodima i posledicima Velikog rata.

Na naučnom skupu na kojem je učestvovalo 20 profesora i predavača, analizirana je tema kroz dela velikih književnika, kao što su Andrić, Ćosić, Crnjanski, Nušić, kao i svi ostali koji su kroz svoja dela obrađivali ovu temu.

Uvaženi profesor iz Beograda, Adrijana Marčetić istakla je da je Gavrilo Pricip za pisca Miloša Crnjanskog bio junak hajdučke krvi, odnosno čovek koji donosi novu energiju i revolucionarno shvatanje patriotizma boreći se za svoj narod.

Profesor Marčetić je naglasila da je Miloš Crnjanski u svojoj pesmi "Spomen Principu", slavio Principov akt kao čin oslobođenja naroda od tiranije i tlačenja koji donosi slobodu.

Šef Andrićevog instituta za književnost Aleksandra Vranješ ocenila je da će naučne istine iskazane na skupu uticati na duhovnost srbskog naroda i delovati na prihvatljiviji način na sve, više nego ijedna naučna studija, a da Naučni skup predstavlja značajan doprinos jer je uložen trud da se da šira mogućnost razmatranja tema koje su vezane za Prvi svetski rat, kako srspke književnosti u Prvom svetskom ratu u srbskim krajevima i od strane srbskih pisaca, tako i njihovog prisustva kod stranih pisaca.

Profesor Jasmina Mitrović-Marić je istakla da je književnik i dramski pisac Ljubomir Simović 1974. godine dramom "Čudo u Šarganu" poručio da se još tada trebalo baviti odbranom srbskih perjanica zaslužnih u bitkama u Prvom svetskom ratu, ali i žrtvama, kako vojničkim, tako i civilnim koje su pobili okupatori. Takođe je istakla da je skup izuzetno značajan i da se održava u pravom trenutku i da bi bilo dobro da se je i pre četrdeset godina imalo agresivniji nastup, da su se vojevale bitke sa tadašnjim istoričarima, jer onda se ne bi došlo u situaciju u kojoj smo sada, a to je da se opet brani i dokazuje da su Srbi bili na pravoj strani, odnosno strani istine.

Takođe je najavljeno da će Odeljenje za književnost organizovati školu za studente svih univerziteta o temi "Prvi svetski rat i književnost", a zapažanja sa naučnog skupa će biti objavljena u Zborniku radova svih učesnika, a koji će se pojaviti do kraja godine pod pokroviteljstvom Andrićevog instituta.

U Andrićgradu je takođe održana međunarodna konferencija na temu „Sto godina od početka Prvog svetskog rata, istorijske i pravne studije“ na kojoj je učestvovala i uvaženi istoričar iz Rusije, dr Jelena Guskova, a koja je istakla da oni koji žele reviziju istorije i koji iznose nove "dokaze" o uzrocima i razlozima početka Prvog svetskog rata žele da srbski narod bude krivac kako bi se reklo da su Srbi uvek krivi, pa i za dešavanja devedesetih godina, te je podsetila da tema početka Prvog svetskog rata dugo nije bila u centru pažnje nauke, a zbog čega su ovakvi skupovi naučnika veoma važni.

Takođe je istakla da je vreme da se naučnici oglase jer je je u svetu počela biti prisutna tendencija da se za dešavanja i krizu na Balkanu od Prvog svetskog rata okrive oni koji nisu krivi.

U Andrićevom institutu za istoriju su promovisana i tri izdanja o Velikom ratu, a to su knjiga istoričara i direktora Arhiva Srbije, Miroslava Perišića, „Sarajevski atentat – povratak dokumentima“, prvi broj istorijskog časopisa „Vekovi“ koji je predstavio istoričar Svetozar Rajak i šesto izdanje „Istorijska sveska“.

Miroslav Perišić je istakao da je istorija opasna ako se ne razume, te je napomenuo da se mora stalno izučavati i proveravati, a u knjizi u kojoj se nalazi 209 dokumenata od 500.000 dokumenata o Sarajevskom atentatu i tom vremenu koji se nalaze u Arhivu Srbije, prvi put je objavljena optužnica protiv Gavrila Principa i mladobosanaca, kao i presuda, te je ocenio da će knjiga i do sada neobjavljeni i manje poznati materijali izazvati pažnju istoričara i javnosti.

Akademik Matija Bećković istakao je da je „Sarajevski atentat – povratak dokumentima“ veoma dragocena knjiga i važna za Andrićev institut kao i za samog Ivu Andrića koji je proveo život istražujući po arhivama, a da su do sada mnogi istoričari pisali istoriju bez pokrića, te da je izašla u pravi čas, i to, povodom obeležavanja 100 godina od početka Velikog rata.

Vanja Savićević,

https://serbian.ruvr.ru/2014_07_07/Nauchni-skup-Srpska-knjizhevnost-i-Prvi-svetski-rat-1741/