Južni tok naišao na podršku u Evropi

Projekat Južni tok je stekao novi podstrek. Bez obzira na pretnje od strane Evrokomisije da će se izgradnja blokirati, vlasti čitavog niza evropskih država i dalje vide u realizaciji projekta strateški zadatak.

Ove nedelje je nekoliko evropskih zemalja potvrdilo svoju zainteresovanost za taj projekat. Među njima su Italija, Srbija i Slovenija. Situacija u Ukrajini i nerešenost gasnog pitanja aktivirale su rad na projektu. Sećajući se opasnosti tranzita preko Ukrajine mnoge zemlje su počele da traže spas ne samo za kratku, već i za dugoročnu perspektivu. Za sada je jedina odgovarajuća varijanta za Evropu Južni tok. Šef analitičke uprave Fonda nacionalne energetske bezbednosti Aleksandar Pasečnik smatra da je upravo sa strahom zamrzavanja zimi povezana takva aktivnost.

- Svaka zemlja-učesnica Južnog toka posebno teži da stekne energetsku nezavisnost i učestvuje u investicionim mogućnostim tog projekta. Ovde se ogleda promena političke orijentacije za pragmatizam. Ona jača, jer će leto brzo proći, počnu zimski meseci. Pratićemo nezgodne scenarije krađe tranzitnog gasa preko Ukrajine. Ti će rizici biti sve veći i jači. Povećavaće se značaj Južnog toka.

O tome da EU mora da teži ne smanjenju zavisnosti od ruskog gasa, već osiguranju bezbednosti njegovih isporuka, između ostalog, zaobilazno Ukrajine, ove je nedelje pričao šef najveće naftne grupe Francuske Total Kristof de Maržeri. Projekat Južni tok je idealni instrument za realizaciju tih zadataka. Međutim, zbog nesuglasica između Gasproma i Brisela za sada ne uspeva da se završi izgradnja ovog gasovoda. Nije stvar u ekonomskim pitanjima, već u geopolitičkim, - smatra rukovodilac centra spoljne politike Rusije instituta ekonomije RAN Boris Šmelev.

- Nesuglasice između Rusije i Brisela o Južnom toku imaju principijelni karakter. Teško će biti da se dogovore, jer dogovori će tražiti od Brisela političku volju, odustajanje od mnogih izjava. Osim toga, potrebno je rešiti niz pravnih pitanja, povezanih sa izgradnjom Južnog toka.

U predmet Južnog toka su se umešale SAD. Kada proradi taj gasovod, ukrajinski gasnotransportni sistem neće više trebati Gaspromu, dakle, nikom neće biti potreban. Međutim, Vašington ima svoje planove za taj aktiv, - smatra glavni strateg finansijske grupe BKS Maksim Šein.

- Bile su informacije da SAD vode pregovore s Ukrajinom, da se razmatralo pitanje da Kijev može da proda američkim kompanijama deo svojih gasnih kapaciteta. S obzirom na to da je Južni tok konkurent ukrajinskog GTS, radi vajde američkih kompanija potrebno je učiniti sve da bi se onemogućio taj projekat.

Takva verzija, izgleda, ima pravo. U Kijevu su već usvojili zakon, koji omogućuje stranim investitorima da poseduju 49 odsto GTS Ukrajine. Drugo, SAD otvoreno vrše pritisak na Evropljane. Prvo je to bilo sa Bugarskom, danas je slična situacija sa Slovenijom. Ljubljana je dobila znak od Vašingtona da pregovori o Južnom toku nisu poželjni. Međutim, mora da se oda priznanje Sloveniji, ona je striktno podelila politiku i svoju sopstvenu energetsku bezbednost, te istupila za što skoriju izgradnju Južnog toka.

Tatjana Golovanova,