Kome ide na ruku da gurne Rusiju u rat sa Ukrajinom?

SAD nastavljaju da vrše pritisak na evropske države u nameri da ih nateraju da pooštre antiruske sankcije. U smislu razloga, administracija Baraka Obame navodi, navodno neispunjavanje zahteva upućenih Moskvi da utiče na „deeskalaciju ukrajinkse krize“. Koliko su ispravne i poštene date optužbe i kakvi su istinski razlozi ruske politike u ukrajinskom pitanju?

Pre svega, mora se reći, da oštri antiruski kurs Vašingtona nailazi na rastuće protivljenje u samoj EU. Izvori u Briselu navode bar deset zemalja koje su odlučno protiv pooštravanja sankcija. Na tom spisku se konkretno nalaze Francuska, Luksemburg, Austrija, Bugarska, Grčka, Kipar, Slovenija i trenutno predsedavajuća država EU- Italija. Da, valjalo bi reći i da Nemačka ne žuri da podrži SAD, bez obzira na mnoge razgovore između predsednika Obame i kancelarke Merkel. I ne radi se samo o špijunskom skandalu između Berlina i Vašingtona, već i u nepostojanju želje među nemačkim biznismenima da nanose bilo kakvu štetu ekonomksim interesima svoje države.

Protivnici pooštravanja sankcija ukazuju na odsustvo objektivnih osnova za ovaj korak i napominju da Moskva ne samo da se ne meša u ukrajinski konflikt, već i poziva strane da što pre prestanu sa vojnim dejstvima i započnu pregovore. To je bilo naglašeno i tokom pregovora predsednika Rusije Vladimira Putina i kancelarke Merkel.

Nije tajna da su još pre par nedelja mnogi na Zapadu pretpostavljali i čak na to računali da će Rusija ući u konflikt sa Ukrajinom i poslati svoju vojsku. „Za Kremalj, eskalacija nasilja može da bude povod da uđe sa svojom vojskom u istočne regione Ukrajine“- ukazuje u svom komentaru radio stanica Deutsche Welle. A glavnokomandujući Ujedinjenih oružanih snaga NATO u Evropi, američki general Filip Bridlav, prema izveštajima agencije Rojters, čak je predložio da ruska vojska «može da prođe kroz čitavu Ukrajinu i da uđe u Pridnestrovlje».

Kome bi išao na ruku mogući rat? Očigledno, ne Rusiji, ne građanima Donjecka i Luganska i ne Evropljanima- već pre svega SAD. Vašington može dati «vojni impuls» sopstvenoj kriznoj ekonomiji i konačno da posvađa Rusiju i EU, kao i da tuđim rukama razruši sistem energetske bezbednosti u Evropi, postavivši Evropljane u položaj da zavise od američkog gasa, kao i da otvore svoje tržište za američke proizvode. Osim toga, eskalacija nasilja u regionu će dovesti do velikog broja izbeglica, kojih bi možda po broju bilo i više nego u bivšoj Jugoslaviji- objasnio je za medijsku agenciju «Rusija danas» direktor ruskog Instituta globalizacije i drušvetnih migracija Boris Kagarlicki:

- Poslodavci aktivno koriste ovakav vid migracije kako bi podrivali tržište rada i smanjivali plate radnicima. Svaki novi talas migracije, sa svoje strane, dovodi do snižavanja visine mesečne plate onih ljudi koji su došli ranije.

Na ovakav način «navođenje» Rusije na konflikt sa Ukrajinom politički i ekonomski ide na ruku samo određenim snagama sa Zapada. Istorijske okolnosti takođe ne služe u korist ulaska ruske vojske u istočnu ukrajinu. Za razliku od Krima, koji je istorijski pripadao Rusiji ili imao poseban status, «Novorusija» nije imala istorijsku, ni međunarodno-pravnu «subjektivnost», a sadašnji razvoj situacije u ovom regionu je neizvestan.

Savremena istorija Luganska i Donjecka se stvara pred našim očima i žitelji tih oblasti moraju samostalno da odrede svoju sudbinu- onako kako je to učinilo stanovništvo sa Krima. Trebalo bi svemu tome dodati da prema sadašnjim rezultatima ispitivanja javnog mnjenja, dve trećine građana Rusije ne želi da ruska vojska bude poslata u Ukrajinu.

Petar Iskenderov,


Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut