Breton-Vuds u kontekstu savremene geopolitike

Pre tačno 70 godina u američkom gradiću Breton-Vuds (država Nju Hempšir), završena je međunarodna konferencija koja je postavila osnove novog svetskog finansijskog sistema. Još se vodio drugi svetski rat, ali lideri vodećih država su pokušali da izrade osnove posleratnog finansijskog sveta. Osnove su bile izrađene – mada one nisu spasile svet od „valutnih ratova“.

U radu konferencije u Breton-Vudsu, koja je trajala od 1. do 22. jula 1944. godine, učestvovalo je 730 delegata iz 44 zemalja učesnica antifašističke koalicije. Predsedovao je forumom ministar finansija SAD Henri Morgentau. Delegaciju SSSR predvodio je zamenik ministra spoljne trgovine Mihail Stepanov. Zanimljivo je da je Kinu tada predstavljao Čang Kaj Šek, kasnije primoran da pod pritiskom komunističkih snaga pobegne na Tajvan.

U to da su svetu potrebna jasna pravila valutne politike, predstavnici vodećih država nisu sumnjali. Na kraju se pojavio sistem koji će, kako se pretpostavljalo, osigurati posleratnu obnovu i razvoj svetske ekonomije. Dati sitem je privezao kurs dolara za cenu zlata (35 dolara za trojsku uncu), utvrdio čvrst kurs zamene valuta zemalja članica sistema za dolar, dopustio ozbiljne promene valutnih kurseva samo posredstvom revalvacije ili devalvacije. Ključna ovlašćenja za osiguranje neprekidnog rata datog sistema posedovali su MMF i Međunarodna banka za rekonstrukciju i razvoj.

Dati sitem otvorio je svetsku epohu zlatnog standarda i svevlašća dolara, privezanog za njega. Data okolnost objektivno je bila vezana za to što je upravo američka ekonomija manje od drugih postradala u vreme drugog svetskog rata. Ipak vezivanje svetskog finansijskog sistema za dolar, a dolara za zlato, sa svoje strane stvorio je uslove za pretvaranje SAD u glavni finansijski centar sveta, a MMF i Međunarodna banka za rekonstrukciju i razvoj u suštini su se pretvorile u geopolitičko oruđe Vašingtona.

Jedna od posledica ovakvog sitema bilo je jačanje uticaja transnacionalnih korporacija u kojima je ključne pozicije zauzeo upravo američki biznis. U savremenom svetu sukob nacionalnih vlada i transnacionalnih korporacija se posebno zaoštrio i upravo on preti svetskom ekonomskom sistemu – istakao je u razgovoru za agenciju "Rosija sevodnja" direktor ruskog Instituta za globalizaciju i socijalne pokrete Boris Kargalicki:

Nastala situacija nekontrolisanog haosa sa svoje strane pretvara se u rat svih protiv sviju. Jedini izlaz u tom smislu je, naravno, rast protekcionizma. To je objektivna stvar. Tu ništa ne može da se uradi. To je normalni način da se obnovi kontrolisanost svetskog ekonomskog sistema.

Nije slučajno to što SSSR, mada je i potpisao konačne dokumente konfernecije, nije ih ratifikovao. Pored toga, Sovjetski Savez je odbio da se pridruži radu MMF, kao i Svetske banke. U Moskvi su ove organizacije smatrali oruđem svetskog imperijalizma i finansijskog porobljavanja zemalja i naroda.

Od 1978. godine u svetu deluje takozani jamajski sistem, koji se bazira na principima slobodne konvertacije valuta i na stalnom kolebanju kurseva. Ipak američki dolar i dalje čuva ključne pozicije u svetskim poslovima, a Federalni rezervi sitstem SAD po svom uticaju pretvorio se u svetsku fabriku za štampanje novca.

Nije slučajno što se sada sve više uticajnih političara i biznismena zalaže protiv svevlašća papirnog dolara. Između ostalog, bukvalno uoči aktualnog jubileja Breton-Vudskog sistema, generalni direktor francuske naftne kompanije Total Kristof de Maržeri je izjavio da ne vidi razloge zbog kojih za naftu treba da se plaća upravo dolarima. On smatra da ne može potpuno da se odustane od dolara, mada bilo bi odlično kada bi se evro češće koristio.

Treba napomenuti da je na proleće 2013. godine Kina u okviru BRIKS-a potpisala trgovinski ugovor sa Brazilom, koji predviđa realizaciju međusobnog obračunavanja u nacinalnim valutama i otvaranje između Brazila i Kine takozvane stop-linije (swap) za uzajamnu razmenu valuta prema fiksiranom kursu na sumu od oko 200 milijardi juana (oko 30 milijardi dolara). Ukazani mehanizam, između ostalog, sličan je mehanizmu Breton-Vudsa, ali pri tome izvodi dolar „van okvira“. U mnogome zahvaljujući datom sporazumu do kraja 2013. godine u međunarodnoj trgovini juan je istisnuo na treće mesto evro.

Petar Iskenderov,