Tragedija Boinga-777 očima Italijana

Tragedija Boinga-777, malezijske aviokompanije, koji se srušio u istočnoj Ukrajini, sasvim očekivano je izazvala talas svemogućih političkih spekulacija. Okolnosti nesreće tek predstoji razsvetliti, a već sa svih strana pljušte optužbe. Pitanja je mnogo, ali ono što je glavno: kako to da nebo iznad zone borbenih dejstava nije bilo zatvoreno za civilne avione? Pokušaćemo da analiziramo situaciju uz pomoć glavnog urednika žurnala "Analiza i odbrana» ("Analisi e difesa") Đanandrea Gajanija.

Koliko dugo će trajati istraga o nesreći malezijskog Boinga? Šta je to što karakteriše istragu?

- Obično, ovakva vrsta istrage može da traje do godinu dana, uzimajući u obzir brojne tehničke ekspertize. Preliminarni izveštaj je gotov, obično u roku od mesec dana. U ovom konkretnom slučaju, razjašnjenje okolnosti može trajati mnogo duže, jer su olupina aviona i tela žrtava rasuti po celoj teritoriji, koja zauzima čak 20 kvadratnih kilometara. Da se odmah izvrši izolacija područja pada, pokazalo se nemogućim, jer je ovo područje pod kontrolom ustanika. Govori se da su deo prtljaga putnika i olupina aviona bili oteti. Na takav način, sakupiti sve neophodne delove jako je teško. Istraga će uzeti mnogo vremena, čak i ako se dođe do jednodušnih zaključaka i identifikuju počinioci. Mnogi tvrde da je avion oboren projektilom "zemlja-vazduh." Sisteme "Buk" koristi ruska vojska, ali najviše su u upotrebi u Oružanim snagama Ukrajine, jer Rusija ima savremenije oružje. Neki tvrde da takav sistem imaju i ustanici. Raspoznati čiji je projektil, veoma je teško, i to daje hranu za sve vrste političkih spekulacija.

Kako komentarišete činjenicu da su odmah nakon nesreće, bez ikakvih dokaza, zapadni mediji, uključujući i italijanske, za nesreću okrivili Rusiju?

- Prebacivanje krivice na Rusiju i ustanike čulo se ne toliko od strane medija, koliko iz Kijeva i Sjedinjenih Država. Ambasador SAD u UN Samanta Pauer izjavila je da su, prema podacima američkih obaveštajnih službi, za to što se desilo, verovatno, krivi proruski ustanici. Nakon toga, Džon Keri je rekao da je za sve kriva Rusija, koja je naoružala ustanike. Evropska unija je podržala ove navode, uprkos činjenici da ne postoje čvrsti dokazi. Dostupne informacije omogućavaju i da se optuži, kao i da se opravda bilo ko. Ukrajinski ustanici su već oborili oko dvadesetak helikoptera ukrajinske vojske, ali to je bilo urađeno uz pomoć prenosivih raketa, konstruisanih za pucanje na niske leteće mete, koje mogu da pogode cilj na udaljenosti od 3-4 km. Prema nekim izveštajima, oni su takođe oborili i transportni avion "An", koji je leteo na visini od 6.500 metara. Krajem juna, ustanici su tvrdili da su uspeli da zaplene bateriju projektila SA-11, odnosno, "Buk", ali ne znamo da li su oni bili u stanju da ga koriste. Neki čak tvrdi da je raketa lansirana sa teritorije Rusije. Situacija je zaista kontroverzna, ali ja verujem da profesionalni vojnici znaju kako da se nose sa radarima i ne mogu da pomešaju civilne sa vojnim avionima. Ponavljam, sve obiluje spekulacijama. U Rusiji kažu da je cilj bio avion predsednika Putina. Kijev tvrdi da on ima snimak razgovora ustanika, ali to su dokazi koji se lako falsifikuju. Sastaviti lažnjak, za specijalne službe ne predstavlja problem. U osnovi, za sada je sve nejasno.

Nažalost, u ovom trenutku, u nedostatku dokaza, pozicija Zapada je diktirana politikom: Rusija je neprijatelj, a Amerikanci nas svaki dan podsećaju na to. Nažalost, mi, Evropljani i dalje ponizno gutamo ono čime nas hrani američka propaganda, odbijajući da odgovorimo na glavno pitanje: da li je u našim interesima sukob sa Moskvom?

Što se tiče opreme, kakva je danas ravnoteža snaga između ustanika i ukrajinske vojske? Kod koga može da bude oružje koje je u stanju da pogađa mete na velikim visinama?

- Znamo, da na papiru, Oružane snage Ukrajine su mnogo jače od ustanika, ali to je samo na papiru. Značajan deo tehnike vladinih snaga je neispravsn zbog finansijskih problema. Američka pomoć ima za cilj da pomogne Kijevu da dovede u red svoje oružane snage. Nedavna ofanziva Kijeva pokazuje da se borbena sposobnost trupa zaista povećala. Teže je razumeti kakvim oružjem raspolažu ustanici. Obično se govori o malokalibarskom oružju, ali se spominje i artiljerijski i raketni bacači. Nije jasno kakva pomoć dolazi iz Moskve, ako dolazi. Podršku, u smislu obaveštajnih informacija, Rusija svakako pruža. Uprkos brojčanoj nadmoći neprijatelja, ustanici vrlo dobro odolevaju vladinim trupama. Oni su napustili neke oblasti, kako bi se fokusirali na odbranu Donjecka. Rat se nastavlja, a to je upravo rat, i kao u svakom ratu, veoma je teško znati ko je u pravu.

Po vašem mišljenju, da li je normalno da zonu borbenih dejstava nisu proglasili bespilotnom? To je uobičajena praksa u drugim delovima sveta?

- To je nenormalno i pogrešno. Nekada je rat počinjao kada jedna država objavi rat drugoj. Danas, ratovi se ne objavljuju, i često ih vode neregularne snage. Civilni avioni i dalje lete iznad Iraka, Libije, istočne Ukrajine, Sirije. Ono što mene poražava u slučaju Ukrajine, jeste činjenica da je avijacija od samog početka učestvovala u borbama. Uz pomoć prenosivih raketa ustanici su oborili mnoge avione i helikoptere vladinih snaga. To je trebalo da podstakne Kijev da zatvori vazdušni prostor. Upravo Kijev je pre nekoliko nedelja pokrenuo baterije "Buk" u neposrednoj blizini linije fronta u Donjeckoj oblasti. Možda je to učinjeno u cilju borbe protiv ilegalne invazije ruskih letelica, kako to nazivaju ukrajinske vlasti. To podstiče na još jednu verziju onoga što se dogodilo: možda je vazdušna odbrana Ukrajine kontrolisala vazdušni prostor kako bi sprečila let ruskih aviona. 17. jula kijevske vlasti su saopštile da je jedan od ukrajinskih aviona oboren od strane lovca "Su", ruskog ratnog vazduhoplovstva. Ukoliko su u tom području bili u toku sukobi i situacija bila toliko ozbiljna da je Kijev odlučio da razmesti nekoliko baterija raketa sa dalekim dometom, odnosno SA-11 ("Buk"), tada je apsolutno nejasno zašto ukrajinske vlasti nisu zatvorile vazdušni prostor, ako su nameravale da vode borbene operacije na ovim visinama.

Postoji mnogo pitanja, i, iako je ono što se desilo tragedija, prava tragedija, nevoljno se osmehuješ kada pomisliš da je Eurokontrol (Evropska služba za bezbednost vazdušne plovidbe) zatvorio vazdušni prostor iznad istočne Ukrajine za sve civilne avione tek sutradan posle tragedije malezijskog Boinga.

Tatjana Santi,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut