Računica u korist lire

Posle susreta ministara ekonomije Rusije i Turske Alekseja Uljukajeva i Nihata Zejbekčija u okviru biznis-dvadesetorice u Australiji, Ankara je predložila Moskvi da pređu na uzajamna obračunavanja u rubljama i turskim lirama.

Kako ističu eksperti, jedan od povoda za izbegavanje dolara je nepredvidivost odluka američke administracije povodom uvođenja jednostranih sankcija protiv pojedinih učesnika međunarodnog tržišta.

Svoje mišljenje o uticaju takvih jednostranih sankcija na situaciju u svetu za Glas Rusije izneo je šef katedre za međunarodne odnose Univerziteta Ufuk u Ankari, doktor političkih nauka, profesor Oja Akgjonenč Mugisudin:

- Sankcije su međunarodno-pravni instrument koji je teorijski dopustiv u međudržavnim odnosima. Ipak njihova primena je uslovljena čitavnim nizom uslova. Neophodna je njihova jasna argumentacija. Ko i protiv koga ove sankcije planira da uvede? Na osnovu čega i s kojim ciljem?

Tačnije, treba govoriti u svakom konkretnom slučaju ne samo o samim sankcijama, već i o kompetentnosti arbitra, koji je ranije doneo odluku o njihovom uvođenju. Prilikom primene proizvoljnih jednostranih sankcija u čitavom sistemu međunarodnih odnosa odmah raste napetost. Svetski poredak postaje osetljiviji, ekonomske strukture osećaju pritisak. Sveošta negativna atmosfera ne može da ne dotakne na kraju krajeva i interese inicijatora sankcija.

Očigledno, zato su mnoge evropske zemlje odustale od primene antiruskih sankcija?

- Nesumnjivo! Jer svaka zemlja u procesu donošenja spoljnopolitičkih odluka rukovodi se pre svega sopstvenim ineresima. Brisel je prvo podržao američke sankcije protiv Rusije. Ipak kasnije je odustao. Pošto se to očigledno kosilo sa interesima zemalja EU.

Evropljani i Rusija povezani su dubokim ekonomskim, političkim i istorijskim vezama. Treba istaći da ne poslednju ulogu u tome odigralo je rastuće nepoverenje prema Amerikancima, koji stalno odbijaju da slušaju svoje evropske partnere. Pored toga, Amerika zahteva od evropljana neopozivo potčinjavanje, između ostalog povodom sankcija. Takav prilaz izaziva negodovanje kod zemalja EU.

Povodom nepredvidivosti sankcione politike SAD sve više zemalja bira da koristi u svojim spoljnopolitičkim obračunavanjima nacionalne valute. I Turska nije izuzetak. Ministar ekonomije Nihat Zejbekči je predložio da se u tursko-ruskim obračunima koriste rublje i turske lire. Kako ocenjujete takvu perspektivu?

- Svet je poslednjih godina preživeo niz finansijsko-ekonomskih kriza. One su pogodile i SAD, i evropske zemlje. To je bilo rezultat neefikasnosti postojećih međunarodnih finansijskih institucija i korišćenja u spoljnotrgovinskom opticaju jedinstvene valute. Jer nemaju sve zemlje podjednako snažnu ekonomiju i ne poseduju sopstvenu jaku valutu. Vezivanje za jedinstvenu valutu preti pogubnim posledicama. Dovoljno je pogledati teškoće koje su se periodično pojavljivale na putu kod niza evropskih zemalja samo zato što su se pridružile zoni evra.

Ipak kriza je zaobišla Tursku u mnogome zato što naša zemlja nije član EU, zato ne koristi evro u svojoj spoljnoj trgovini. Turska je dobila od korišćenja nacionalne valute u svojim trgovinsko-ekonomskim odnosima sa susedima, između ostalog sa Rusijom. Sada ona teži da potvrdi ovaj mehanizam međusobnog obračunavanja. Ništa prirodnije ne može da postoji. Sve zemlje deluju pre svega u sopstvenim interesima. Danas nam je povoljno da koristimo nacionalne valute, a ne da zavisimo od dolara ili evra.

Amur Gadžijev,