U Rusiji su NVO „strani agenti“, u Mađarskoj „štetočine“, a u Srbiji?

Nedavno je mađarski premijer Viktor Orban izjavio da neke nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva usporavaju razvoj Mađarske, a za takvu delatnost je optužio „plaćene političke aktiviste“ u njima. S obzirom da i u Srbiji deluju mnoge nevladine organizacije koje prati loš glas da se još mnogo direktnije bave političkim aktivnostima na štetu državnih interesa, postavlja se pitanje – da li će to ikada biti povod da se takvim nevladinim organizacijama dodeli naziv „stranih agenata“, kao što je to recimo slučaj u Rusiji?

Dakle, takvu negativnu ocenu delovanja pojedinih nevladinih organizacija u Mađarskoj je dao Viktor Orban, kome se nipošto ne može prilepiti etiketa „ekstremnog desničara“ jer je svojevremeno bio Sorošev stipendista, niti se za njega može reći da predstavlja nekakav „relikt sovjetskog načina razmišljanja“, s obzirom da se upravo on među prvima zalagao za slobodne izbore u svojoj zemlji. Pa ipak, baš on je izneo svu štetnost rada i delovanja takvih organizacija koje se finansiraju iz inostranstva i čine štetu Mađarskoj.

Naravno, svakome u Srbiji ko čuje Orbanove kritike na račun nevladinih organizacija, odmah padne na pamet da slične kritike skoro nikada nije bilo moguće čuti od strane njegovih srbskih kolega, iako se među ovdašnjim nevladinim organizacijama po lošoj reputaciji izdvajaju one koje, blago rečeno, sa simpatijama gledaju na kosovsku nezavisnost, ili na neki drugi način izazivaju buru javnog negodovanja.

A da je moguće zakonski regulisati takvo delovanje, pokazao je primer Rusije, gde su obavezni naziv „stranog agenta“ dobile sve nevladine organizacije koje dobijaju novac od stranih država i organizacija, a bave se političkom delatnošću, što je ukratko definisano kao - „delovanje sa ciljem promene državne politike, kao i uticanje na formiranje javnog mnjenja sa tim istim ciljem.“

Inače, ruski predsednik Vladimir Putin je potrebu donošenja takvog zakona obrazložio ovim rečima – „Rusko zakonodavstvo treba da stvori sve neophodne uslove da bi nevladine organizacije mogle da obavljaju svoje aktivnosti slobodno i transparentno, ali nikada nećemo dozvoliti da one budu korišćene u destruktivne svrhe“, i još je dodao da „treba praviti razliku između protivljenja na civilizovan način i služenja stranim interesima na štetu sopstvene zemlje“. A ruski šef diplomatije Lavrov je dodatno objasnio da su ideju za taj zakon, po kome se moraju predstavljati kao „strani agenti“ sve one nevladine organizacije koje se bave politikom i finansiraju od drugih država - preuzet upravo iz važećeg američkog zakonodavstva.

Međutim, bez obzira na preciznu ocenu mađarskog premijera Viktora Orbana o štetnosti nekih vladinih organizacija po njegovu zemlju, kao i bez obzira na odlučno protivljenje ruskog predsednika Putina da nevladine organizacije budu upotrebljene protiv Rusije, čini se da u Srbiji takve aktivnosti jednog dela takozvanog NVO sektora nikoga naročito ne brinu, nego im se štaviše, upravo iz državne kase redovno dodeljuju ogromna novčana sredstva. Tako je samo za prošlu godinu iz srbskog budžeta za njih izdvojeno čak oko 30 miliona evra, a to je suma sa kojom su na primer mogle biti izgrađene stotine novih kuća za postradale u nedavnim poplavama.

Drugim rečima, to znači da neke zemlje, poput Rusije i Mađarske, zakonski ograničavaju ili barem verbalno osuđuju rad destruktivnih nevladinih organizacija, dok im je Srbija za takvu aktivnost izgleda zahvalna, pa ih još dodatno finansira, i to u vreme kada nema novca ni za saniranje poplavljenih područja. A u takvim okolnostima je moguće da neke od njih praktično budu čak i promoteri kosovske nezavisnosti, jer može im se, zar ne?

Ratko Paić,