Foreign Policy: Vraćanje Krima u sastav Rusije – zaštita geopolitičkih i nacionalnih interesa

Američki časopis Foreign Policy je proanalizirao uzroke koji su pobudili Rusiju da prizna nezavisnost Krima i odobri njegovo pripajanje u svoj sastav. Prema mišljenju redakcije časopisa, ruski predsednik Vladimir Putin se, donoseći takvu odluku, rukovodio isključivo nacionalnim interesima. Kao potvrdu te teze, novinari su naveli istorijske činjenice i sličnosti.

Ameriki časopis Foreign Policy, koji se specijalizuje na međunarodnoj svetskoj sceni, kao i na unutrašnjoj i spoljnoj politici zemlja sveta, je analizirao istorijske pretpostavke priznanja nezavisnosti Krima sa strane Rusije, kao i stupanja poluostrva u sastav RF. Prema mišljenju autora članka, čiji prevod prenosi InoTv, odluka Vladimira Putina je diktirana zaštitom nacionalnih interesa.

Autor je napravio istorijsku paralelu između te situacije i uzroka koji su pobudili Rusiju da uđe u Prvi svetski rat. Prema njegovom mišljenju, kako se otvaraju arhivi, tako postaje jasnije da je glavni uzrok učešća u tom ratu Ruske imperije bila težnja Nikolaja II da dobije kontrolu nad Bosforom i Dardanelima, ili, u krajnjem slučaju, da ne dopusti da oni padnu u ruke protivnika.

„Izlaz na more koje je celu godinu bez leda, je za Moskvu uvek bio strateški prioritet, U toku mnogih stoleća, ti turski moreuzi su bili, u suštini, pupčana vrpca koja je hranila rusku privredu. Oni su Rusiji pružali izlaz na Sredozemno more, a odatle na celokupno svetsko tržište“, piše autor.

Rusija tada nije uspela da postigne taj cilj.

„Kada je potpisan kraj Severski mirovni ugovor, u skladu sa njim je zona moreuza proglašena međunarodnom teritorijom i predata na upravljanje Ligi Nacija. Mašta Rusije o vladavini tim prolazima ka Sredozemnom moru je sahranjena zauvek“, piše autor.

Sto godina kasnije pozicije Rusije u Crnom moru su se ponovo našle u opasnosti. Posle revolucije u Ukrajini na vlast je došla prozapadna vlada, pa se u opasnosti našao i drugi važan izlaz u topla mora – Sevastopolj.

Taj grad je pripadao Rusiji od XVIII veka, tamo je formirana i locirana Crnomorska flota. Čak i kada je sovjetska vlast predala poluostrvo vlastima Ukrajine, vojno-morska baza u Sevastopolju je ostala pod kontrolom Rusije.

„Ali, kada se Kijevu smenilo rukovodstvo, u Moskvi je porasla zabrinutost, slična onoj u carskoj Rusiji uoči Prvog svetskog rata. Prema mišljenju Putina, kad bi Sevastopolj pao u neprijateljske ruke ili još gore, pod kontrolu NATO, to bio isto toliko veliki problem kao kada su Nemci osvojili turske moreuze vek ranije“, smatra autor.

Prema mišljenju novinara, Crno more za Moskvu ima mnogo veći značaj, nego Karipsko more za Vašington ili Južno kinesko za Peking. Rusija nikada nije formirala svoju crnomorsku doktrinu, „ali, mi moramo jasno da shvatimo sledeće: bilo koji pokušaj da se ospore morski interesi Rusije u Crnom moru, kako realni, tako i zamišljeni, će naići na surov otpor“.

Odobravajući ponovno ujedinjenje Krima sa Rusijom. „Putin je dejstvovao radi zaštite ruskih nacionalnih interesa, a to u potpunosti odgovara geopolitičkoj DNK zemlje. To nije bila drska i slepa agresija“, zaključio je Foreign Policy.

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut