Ruska arktička bogatstva

Krajem minule godine Rusija je dobila prvu partiju nafte sa Arktika. Na Arktiku postoji oko 60 krupnih izvorišta ugljovodonika, a više od 40 se nalazi u ruskom sektoru. Rusija sada ima planove da raširi svoju teritoriju na rt Lomonosova, uzvišenja Mendeljejeva i na dno Severno-ledenog okeana. Planirano je da odgovarajući zahtev bude dostavljen UN-a sledeće godine.

Arktik- to je riznica prirodnog bogatstva. Osim bioresursa, tamo, prema nekim okvirnim procenama, leži čak trećina svetskih zaliha gasa i deseti deo zaliha nafte. A ruski sektor se prostire duž četvrtine svih epikontinentalnih ugljovodoničnih zaliha na svetu. U Ruskom društvu gasa su izračunali da se radi o više od 100 milijardi tona nafte i oko 70 biliona kubnih metara gasa. Ipak, ocene eksperata geološke službe SAD se prilično razlikuju.

Razlike u ocenama zaliha ugljovodonika- to je deo borbe za resurse na informativnom polju, jer svaka od pet priarktičkih država (Rusija, SAD, Kanada, Norveška i Danska) koje pretenduju na Arktik, želi da dobije najbolje uslove za sebe, govori analitičar energetskog sektora Eldar Kasaev:

- Svako želi da dobije onaj najbolji deo ove strateški važne teritorije. Ali, ruske zalihe su najkvalitetnije i zato, kako će se tu voditi borba iz perspektive međunarodnog prava, teško je prognozirati. Teško da će bilo ko biti spreman na kompromis. Ipak, Ministarstvo energetike Arktički program procenjuje na 2 biliona rubalja.

Sledeće godine „Gasprom njeft“ planira da počne sa eksploatacijom dva nove „žile“. Traženje tih izvora vrši se u oblasti Jamal, Tajmir i Novosibirskih ostrva. Iz Rosnjeft saopštavaju da se za sada koristi svega 15% ovog regiona bogatog zalihama. Ipak, obale Karskog mora su perspektivna teritorija što se tiče eksploatacije gasa. Ali, tamo se dobijanje gasa planira tek od 2020.godine. To je povezano ne samo sa tehničkim karakteristikama procesa, već i sa tim što je osvajanje arktičkih izvorišta- zadatak i zalog za budućnost, govori zamenik generalnog direktora Fonda nacionalne energetske bezbednosti Aleksej Grivač:

- Arktik nije pitanje današnjeg dana iz tačke gledišta poptune eksploatacije, već nešto što se tiče sutrašnjice ili čak prekosutra za rusku branšu nafte i gasa. Arkitk je naš strateški rezervoar za budućnost. To ne znači da se njime sada ne trebalo baviti. Za ovaj se region moramo naučno i industrijski pripremiti i to postupno i razumno.

U međuvremenu osvajanje polarnih bogatstava može da bude interesantno ne samo za naftnu i gasnu industriju. U regionu su pronađene i mnoge retke rude. Osim toga, led Arktika krije zlato i brilijante.