Evropa će se dogovoriti sa Rusijom bez američke pomoći

Rusija ne planira da okupira Ukrajinu, isto kao ni Gruziju pre toga. Kao bilo koja velika država, ona samo štiti svoje interese u regionu, pišu američki mediji. Novinari pozivaju SAD da odustanu od mešanja u konflikt i ostave to EU.

Bol porodica putnika koji su poginuli u padu malezijskog aviona u Ukrajini je sasvim jasan. Prema američkim podacima, „ruski separatisti“ su pobrkali malezijski Boing 777 sa ukrajinskim vojnim avionom. Ali, u suštini taj incident ništa ne menja, kaže analitičar Washington Times.

Tela putnika se još nisu ni ohladila kada su američki „jastrebovi“, na primer, Džon Mekejn, počeli da pozivaju na sankcije i isporuke oružja Ukrajini, citira američke novine InoTV. Ali, najbolji odgovor će biti da se ništa ne radi, tvrdi autor. On podseća da primeri slučajnih napada na putničke avione nisu tako retki: Kina je 1954. godine oborila avion Hong Konga, Bugarska korejski 1983., SAD iranski 1988., Ukrajina ruski 2001. godine.

Ipak, ni jedan slučaj nije bio povod za otvoreni sukob, čak ni u vreme hladnog rata. Službe civilne avijacije moraju više računa da vode o tome šta se dešava na zemlji, a SAD i Evropa mogu pripretiti Moskvi da će sledeći put zabraniti sve ruske međunarodne letove. A, SAD nemaju razloga za ozbiljnije korakom tvrdi Washington Times.

„Rusija nije Sovjetski Savez, a Vladimir Putin nije Josif Staljin. Za razliku od SSSR Rusija ne predstavlja ideološku ili vojnu opasnost za Ameriku. U suštini, putinska Rusija se, sudeći po svemu, vratila u stanje tradicionalno velike države, koja je zabrinuta za poštovanje mira i bezbednost granica. Njene ambicije su svirepe, ali ograničene“, piše analitičar.

Rusija, očigledno, nije zainteresovana za „gutanje“ Ukrajine, isto tako kao što pre nije progutala ni Gruziju. Tako da je „dalja agresija na Zapad“ malo verovatna. Predsednik Obama je vrlo tačno ocenio Rusiju kao „regionalnu državu“, i zato je situacija u Ukrajini „tragična, ali nije strateški značajna za Ameriku“, smatra novinar. „SAD nisu nikada smatrale bitnim faktor nezavisnosti Kijeva, a još manje pitanjem od životnog značaja, u odnosima sa Ruskom imperijom ili Sovjetskim Savezom“, dodao je on.

Naravno, da Ukrajinci zaslužuju simpatije i da je potrebno vršiti ekonomski i diplomatski pritisak na Rusiju. Ali, ti koraci moraju imati „još neki cilj, osim kazne“. SAD treba da se bave važnijim interesima, na primer, u Iranu, Avganistanu, Siriji i drugim regionima.

Osim toga, Evropa sada mora da snosi odgovornost za sopstvenu bezbednost. Na kraju krajeva, njena privreda je 8 puta veća od ruske. „Ukrajinska kriza je u suštini problem Brisela, a ne Vašingtona“ i zato na čelu„međunarodne kampanje protiv Moskve“ treba da stoji Evropa, zaključuje Washington Times.

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut