Sabotaža Južnog toka – to je „pucanj u sebe samu“

Generalni direktor austrijskog petrohemijskog giganta, kompanije OMV Gerhard Rojs u intervjuu za bečko izdanje Profil nazvao je pokušaje EU da obustavi izgradnju gasovoda Južni tok „pucnjem u sebe samu“.

Odluka rukovodstva EU da uvede protiv Rusije novi paket sankcija sa novom snagom postavila je pitanje o adekvatnosti dejstava ove organizacije. Slepo prateći ultimativne zahteve Vašingtona, Brisel polako, ali sigurno prilazi „crvenoj liniji“, iza koje njegova dejstva nanose direktnu štetu sopstvenim građanima. Ova crta prolazi linijom saradnje Rusije u EU u energetskoj sferi. Pokušaji Brisela da je obustave značiće udarac po energetskoj bezbednosti čitave Evrope, pošto zemlje EU direktno zavise od ruskih energenata. Logika je ovde sasvim prosta i bez bilo kakvih političkih špekulacija – podsetio je za Glas Rusije šef ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov:

- Za kupce energetska bezbednost se sastoji u mogućnosti da dobiju energente u njima potrebnom obimu, bez prekida i bez tranzitnih rizika. Za prodavce energetska bezbednost se sastoji u jasnim garancijama kupovine energenata i u osiguranju tranzita.

Kako je napomenuo sa tim u vezi stlani prestavnik Rusije u EU Vladimir Čižov, u doglednoj perspektivi zamene za ruski gas na tržištu EU nema. Prema njegovim rečima, trenutno samo dve zemlje u sastavu EU teorijski mogu da dozvole sebi da ne uvoze energente – to su Danska i Velika Britanija.

Ipak, i u Velikoj Britaniji već narednih godina mogu da se pojave ozbiljni problemi. Od 2000. godine sopstvena prozvodnja gasa u ovoj zemlji pala je otprilike dvostruko zbog smanjenja rezervi u Severnom moru. Tradicionalni partneri Londona u sferi energetike su Norveška i Katar, mada i njihove mogućnosti su ograničene. Zato upravo Velika Britanija – ma šta govorio premijer Dejvid Kameron – objektivno ima potrebu da produbljuje saradnju sa Rusijom – podvukao je u razgovoru za Glas Rusije direktor ruskog Fonda za energetski razvoj Sergej Pikin:

- Reč je o potencijalnoj mogućnosti da se smanji vrlo visoka cena gasa za potrošače u samoj Velikoj Britaniji. Data cena u poslednje vreme veoma je skočila. Treba takođe uzimati u obzir okolnost da eksploatacija u Severnom moru u poslednje vreme ne raste, već naprotiv, samo pada.

Uzimajući u obzir složenu političku i ekonomsku situaciju u Evropi, Gasprom preduzima dodatne mere da poveća pouzdanost isporuka gasa na evropska tržišta. Reč je, između ostalog, o prioritetnoj realizaciji takvih perspektivnih pravaca kao što su isporuke tečnog prirodnog gasa i razvoj u Evropi mreže podzemnih skladišta gasa. U okviru prvog pravca aktivno se radi na projektu Baltički tečni gas. On između ostalog podrazumeva isporuke tečnog gasa na tržišta onih evropskih zemalja gde Gasrom ne vrši cevovodne isporuke. To su Španija, Portugalija i Irska. Projekat razvoja gasnih skladišta već obuhvata Austriju, Veliku Britaniju, Nemačku i Srbiju. Prema podacima Gasproma, trenutno njegovi kapaceteti za čuvanje gasa u Evropi iznose 5 milijardi kubnih metara.

Petar Iskenderov,