Sankcije - nekome majka, a nekome maćeha

U Rusiji, prva nedelja nakon uvođenja embarga na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz SAD i EU, prošla je mirno: nije bilo zabeležnog rasta cena, a novi partneri bukvalno su nahrlili i kucaju na vrata sa svojim proizvodima.

Rusija je 8.avgusta ograničila uvoz čitavog niza roba iz država koje su uvele sankcije Moskvi: SAD, države EU, Kanade, Australije i Norveške. Na spisku su se našle: govedina, svinjetina, povrće, voće, živinsko meso, sirevi i mlečni proizvodi, orašasto voće.

Gubitak tako velikog tržišta, kao što je rusko, veoma će se osetiti na zapadu, smatra analitičar Instituta svetske ekonomije i međunrodnih odnosa RAN Jakov Mirkin:

- Za neke države će ova okolnost izazvati velike neprijatnosti, tim pre što se Rusija nalazi na prvom mestu kao uvoznica govedine, svinjetine, živinskog mesa iz EU, na prvom i drugom mestu kao uvoznica sira i mlečnih proizvoda, stočne hrane, i na osmom mestu kao uvoznica maslinovog ulja.

EU sama sebi nanosi štetu, uvodeći sankcije Rusiji u vezi sa situacijom u Ukrajini, izjavio je premijer Mađarske- Viktor Orban. „Politika sankcija, koju sprovodi zapad u odnosu na Rusiju, donosi više štete nama samim, nego Rusiji. U politici se ovo naziva „pucati sebi u nogu“- kaže Orban.

Savetnik predsednika Rusije Sergej Glazjev je saopštio da će moguće štete u EU dostići 1 bilion evra. Tim pre što se ekonomija Evrope ne nalazi u najboljoj formi: tamo je nazaposlenost u junu iznosila 10,2%, a godišnja inflacija se povećala za 0,7%. BND je tokom prvog kvartala porastao u poređenju sa prethodnim za samo 0,3%.

Ipak, radi se ne samo o sankcijama, već o nečem mnogo bitnijem, govori Dmitrij Danilov iz moskovskog Instituta Evrope:

- Rusija se vraća u ono stanje kada joj je bilo neophodno da gradi „tvrđavu“ i da se štiti. Pri tome, ne samo avionima i nuklearnim oružjem, već da se štiti ekonomski, da traži partnere, da jača sopstvene finansije. Ovaj konflikt će bolno udariti ne samo na rusko-evropske odnose, već i na poziciju Evrope u svetu.

Uopšteno, sankcije protiv Rusije, Evropa je uvela na insistiranje SAD. Oni su na tome radili nekoliko nedelja- Obama nije bio lenj da zbog ovoga organizuje evropsku turu, tokom koje je bukvalno ucenjivao Evropljane solidarnošću od NATO liniji.

Ali, potoje i druga mišljenja povodom ove neravnopravne solidarnosti. Tokom susreta sa Vladimirom Putinom u Levadijkom dvorcu na Krimu, čuveni francuski političar i preduzetnik Filip de Vij je izrazio svoju uverenost da se budućnost Evrope ne nalazi u Americi, već u samoj Evropi- pa time i Rusiji.

Valerij Agejev,

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut